Procena vrednosti robnog izvoza u 2014. godini na nivou trgovinskih odseka

Србија ће завршити 2013. годину са вредношћу робног извоза од око 11 милијарди евра уз раст од импресивних 25% у односу на 2012 годину. Иако је пресудан утицај раста извоза друмских возила (55% раста, 1.230 од 2.230 милиона евра повећања укупне вредности извоза), у његовој сенци постоји много одсека који имају импресивне резултате у 2013. године. Чак и да није ФАС производио и извозио у 2013. години укупна вредност извоза била би повећана за преко 10%, што је пристојан резултат, како за Србију, овакву каква јесте, тако и у међународним поређењима.

На основу оствареног раста извоза током 2013. године израчунао сам да ће идуће године вредност извоза премашити 12 милијарди евра, и да ће се двоцифрена стопа раста задржати. Следи опис претпоставки и оцена.

Претпоставке:

–         До краја 2013. године, изузев код друмских возила, код којих се умањује индекс због високе основице у последња два месеца 2012, претпоставља се да ће се задржати међугодишње стопе раста/пада из периода јануар-октобар. Тако
израчуната вредност за 2013 годину представља основицу за обрачун могућих вредности у 2014 години.

–         За вредност извоза у 2014. години претпостављено је да се у њој задрже просечне месечне вредности извоза из периода јул-октобар 2013. године. Претпоставка је мењана код пар производа јер се у овом периоду сезонски повећава извоз пољопривредно-прехрамбених производа, као и због дејства других фактора који ће бити назначени.

Да ће у 2014. години бити премашена вредност извоза од 12 милијарди евра изгледа сасвим реално и опрезно, тим пре јер је у периоду јули-октобар просечна вредност износила 970 милиона евра. Раст ће бити последица дејства три фактора:

1. Раст извоза пољопривредно-прехрамбених производа и вишкова из бољег рода и производње у 2013. у односу на 2012. годину;
2. Раст извоза више индустријских сектора који су повећали производњу и извоз у 2013 години;
3. Могућности за додатни (међугодишњи) раст вредности извоза ФАС-а у првој половини 2014 године.

У табели су означени сектори који могу највише утицати на већи или мањи раст извоза у 2014. години. То су:

1. Житарице и производи. За њих је претпостављено да ће у 2014. години имати сличну вредност извоза као и у 2012. години – око 650 милиона евра. Са једне стране, постоје вишкови производа овогодишњег рода, а са друге стране и током јесени 2014. године може доћи до раста извоза житарица рода из идуће године.
2. Нафта и нафтни деривати. Након раста извоза од скоро 50% у 2013 години, за 2014 годину се претпоставља
   стагнација. Претпоставка је заснована на ниским просечним вредностима извоза од 24,2 милиона евра у летњим месецима, а раст извоза у зимским месецима може утицати да у идућој години извоз буде већи и од 400 милиона евра.
3. Гвожђе и челик. На основу просечне вредности извоза од 34,4 милиона евра претпостављена је вредност од 412,5
   милиона евра у 2014 години. Хоће ли бити преко 400 или мање од 200 милиона евра зависиће од могућности и начина за финансирање рада Железаре Смедерево у 2014.
4. Друмска возила. Раст извоза за 15% у 2014. години, након повећања 3,6 пута у 2013. години, ма колико да је скромна претпоставка у себи садржи скоро 1% БДП-а Србије (не и додате вредности). При очекиваном укупном расту вредности извоза за око 1,25 милијарди евра допринос друмских возила од 270 милиона представља више од 20%. Стога ће динамика извоза ФАС-а и у 2014. години највише утицати на укупну стопу раста извоза, али са
   неколико пута мањим дејством у односу на 2013. годину.
5. Одећа. Рекордна месечна вредност евидентирана је у мају 2009. године (52,3 милиона евра) када је испоручена
   војна одећа у Ирак. У октобру 2013. године евидентиран је извоз вредан 51,8 милиона евра, а просечна у четири месеца била је 46,1 милиона, што даје очекивану вредност од преко 550 милиона евра у 2014. години. Извоз одеће је „маркиран“ као једна од пет група осетљивих производа, више да укаже на значај нових извозних могућности него да назначи његову осетљивост. Овде није поменут раст извоза низа производа попут производа од каучука, пластичних маса у примарним и осталим облицима…

Изложена процена вредности извоза у 2014. години је конзервативна јер је вероватније да ће „ризици“ бити на страни да извоз буде већи од процењеног. Реални ризици од мање вредности могу се испољити услед рецесије и пада тражње у Европској Унији и у земљама у окружењу, као и кроз пад цена примарних и берзанских производа.

У сваком случају, раст робног извоза је најсветлија тачка у мрачној општој економској слици. Када будемо констатовали стабилан раст броја запослених у прерађивачкој индустрији, и раст извоза низа пољопривредних производа, мимо житарица, шећера и сличних сировина и полуфабриката, моћи ћемо да констатујемо да смо се запутили ка „зеленој грани“.