Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима из базе Евростата у 2015. је 63,7% становника ЕУ присуствовало макар једном у претходних 12 месеци неком културном догађају и 30,5% неком спортском догађају. У Србији је упола мањи део становништва присуствовао културном догађају (29,8%) и мало мањи (22,1%) спортском догађају.
Мањи удео становништва који је присуствовао културном догађају од Србије имале су Бугарска, Румунија и Северна Македонија. Претпоставићемо да је то случај и са БиХ и Албанијом које нису у бази података, док за Црну Гору нећемо ништа претпостављати. Као, у већини, комунистички оријентисани њени становници мање одлазе у цркву, то је извесно, али могуће је да више одлазе у позориште, на концерте треш музике из Београда и на балет.
Од како сам се оженио пре 17 година био сам, као матори рокер, на пар концерата, али у претходних 12 месеци, почевши од било које тачке у времену од средине 2013. извесно је да нисам био ни на културним ни на спортским активностима. Стога нисам компетентан за ову културу као ни за спортске мобилизације мушкараца.
Мањи удео становништва које је присуствовало спортским активностима од Србије имали су, сем споменутих земаља, још и Италија и Малта.
Мању посету биоскопима од становника Србије имали су само у Румунији и С. Македонији. Домаћи биоскопски капацитети су уништени или ненаменски приватизовани, а страни пружаоци биоскопских услуга цене своје ангажовање као да су у Холивуду, а не у сиромашној Србији, те су цене биоскопских карата снажна брана приступу знатижељних Срба. Имају фарме, парове и задруге на ТВ-у, а ови филмови ће свакако за неколико година доћи и у телевизијску понуду.
Представама уживо у позоришту, концерту, балету, и слично, присуствовало је 21,2% становника Србије и мањи удео имали су само у Бугарској и у Северној Македонији.
На културним местима, попут историјских споменика, музејима, уметничким галеријама и археолошким налазиштима, било је само 12,6% становника Србије и ту смо убедљиво на европском дну. Оправдања нема, јер је пуно бесплатних садржаја који се у Србији могу посетити. Додуше, обилазак историјских споменика кошта кроз неопходну куповину горива за аутомобил и путарину, уколико се пође Милошем Великим, коме је народ српски захвалан, али је ето незахвалан текућим и претходним усрећитељима, који постану за све криви, чим се прогласе бившим.
Обићи Текериш, Студеницу и Жичу, Орашац и Опленац, Ковиљ, Иванковац, Ђурђеве ступове и Сопоћане, манастире Градац и Буково, Чокешину (српски Термопил), Мишар, Раваницу и Манасију, Ћеле Кулу, Чегар, Враћевшницу, Радовањски луг и Вишевац, и друга места, захтева само пар минута скретања са главног пута и пар километара вожње. Има оних која захтевају и мало напора, попут Горње Црнуће код Враћевшнице, због лошег пута, али је надпропорционално лепши осећај (у односу на учињен напор) када се до таквих места допре.
Одлуташе мени мисли и сећања којa доказују да није тачно да сам се потпуно искључио из културе у дугом низу година. У бази Евростата постоје подаци о присуствовању културним и спортским активностима по полу и по образовању, те сам ове податке за Србију специјално извукао. Да смо при дну било ког поређења, независно од пола и нивоа образовања, у Европи, то се може претпоставити, те не треба настављати са мазохистичком активношћу, већ се детаљније загледати у огледалу.
Жене присуствују чешће од мушкараца на свим културним активностима, док су мушкарци скоро четири пута више присуствовали спортским активностима.
То не важи за оне са основним образовањем: мушкарци, ма колико мало, више присуствују свим културним, а чак 5 пута више спортским догађајима. Овде је сиромаштво вероватно најважнији ограничавајући фактор женама да задовоље своје потребе за културом.
Већ жене са средњошколским образовањем више посећују све културне садржаје од мушкараца истог степена образовања, а на спортске активности иду 3,5 пута мање. Претпоставићемо да је то последица удаје за мушкарце са факултетским образовањем, у већем проценту од женидба мушкараца за факултетски образоване жене.
Факултетски образована лица 5,5 пута чешће присуствују културним активностима од лица са основном школом, или без ње, док спортским активностима присуствују 2,5 пута чешће. Жене су активније код културних, а мушкарци код спортских активности.
