Priča o dva grada: Malo Crniće i Tutin

Мало Црниће и Тутин су (мале) општине у Србији које су у прoтеклих 21 година повећале број запослених лица за по 37%, што је највећи релативан пораст не рачунајући градске општине у Београду. Овде ћемо излистати неке од података
који овај пораст објашњавају уз осврт на демографију и пољопривреду.

Општина Мало Црниће је у 2013 години имала запослених 1.090 лица, што је повећање за 37,3% у односу на 1992. годину (794), а Тутин је имао 3,133 запослена уз раст за 37,1% (2.286 лица). У обе општине раст запослености био је последица раста броја предузетника и код њих запослених лица: у Малом Црнићу са 130 у 1992. години на 451 у 2013. години, а у Тутину са само 56 у 1992. години (у томе само 5 жена), на 1.067 у 2013. години (465 жена). У правним лицима у Малом Црнићу број запослених смањен је са 664 на 639, а у Тутину са 2.230 на 2.066 лица.

Са приложеног графикона може се видети нестабилност броја запослених у предузетничком сектору, али и опоравак броја запослених у правним лицима у последњим годинама након што је достигнут минимум у 2003 години у обе општине.

Шта нам говоре подаци по делатностима?

У Малом Црнићу је смањен број запослених у пољопривреди са 170 (1992) на 14 (2013), у прерађивачкој индустрији са 157 на 2 запослена, док је повећан број у грађевинарству са 0 на 77 и у трговини са 22 на 212. Број запослених је смањен
у државној управи са 70 на 45, у здравству са 90 на 65, док је повећан у образовању са 134 на 170 лица.

У Тутину је смањен број запослених у пољопривреди (са 274 на 75 лица), у прерађивачкој индустрији (360-241), грађевинарству (193-107), трговини (182-119), и у државној управи (209-133), док је повећан у образовању (586-702) и у здравству (276-450).

На првом попису становништва након Другог светског рата Мало Црниће (24.408 становника) и Тутин (24.662) су биле готово исте величине. Сада Тутин има скоро три пута више становника, јер је он повећао број на 31.163 лица у 2012 години, а Мало Црниће је преполовио на 11.269 лица.

Заједничка карактеристика обе општине је велика емиграција. Она је за Мало Црниће много старији феномен него за Тутин јер датира од средине шесдесетих година прошлог века и већ је 1971 године ова општина имала 2.564 регистрована емигранта (Тутин само 467). Разлика је била велика и у 1991 години (3.837 према 643). Емиграција у Тутину је последица ратова у окружењу па је у 2002 години Тутин имао већи број емиграната (6.106 према 4.930 у Малом Црнићу). Попис из 2011 године показао је да Мало Црниће и даље повећава број емиграната (5.282), док Тутин смањује (4.162).

Обе општине су сиромашне, па су онда и типично аграрне: у Малом Црнићу је у време пољопривредног пописа било 2.480 пољопривредних газдинстава а у Тутину 4.732. Климатски услови, надморска висина и квалитет земљишта Мало Црниће чине типично рататском, а Тутин сточарском општином. Мало Црниће има 14.778 хектара коришћеног пољопривредног земљишта где је 13.706 хектара под ораницама, а има само 653 хектара ливада и пашњака. Тутин има 27.390 хектара у чему чак 20.724 у ливадама и пашњацима и само 5.831 у ораницама и баштама. У Тутину је пописано 21.028 оваца, 15.675 говеда и само 82 свиње, док су у Малом Црнићу свиње (16.666) доминирале испред оваца (6.200) и говеда (2.433). У Малом Црнићу је регистровано више трактора него у Тутину (2.967 према 1.702), те их је било више од једног по домаћинству, док је у Тутину ову машину поседовало свако треће домаћинство.

И тако, ради се о две толико мале општине да нису могле да имају ни једно релативно веће предузеће пре транзиције, а да би оно пресудило да као и већина општина у Србији доживе пад укупне запослености.