Priča o dva grada: Aranđelovac i Priboj

У тексту ће бити очитани неки подаци за ове две општине које су субјективно изабране: Аранђеловац представља општину у Шумадији географски блиску Београду и Крагујевцу док се Прибој налази на тромеђи Србије са Босном и Херцеговином и Црном Гором. Давне 1991. године Аранђеловац је имао 46.442 становника а Прибој 35.487. До пописа 2002. године Аранђеловац је повећао број становника на 48.129, док је Прибој смањио на 30.377. До 2012 године и Аранђеловац је почео да смањује број становника који је на попису био 45.904 лица, а у Прибоју је пописано 26.770 (27.133 лица, зависи од обухвата) становника. У периоду од 21 године Аранђеловац је смањио број становника за 1,2% (за 538 лица), а Прибој за четвртину (за 8.717 лица). Упркос оволиком релативном паду броја становника Прибој је далеко од дна листе општина у Србији по смањењу становништва: испод њега је велики број мањих општина, а лоцираних по целој Србији. Необична је чињеница да је Прибој-град имао оштрији релативан пад броја становника од општине, за трећину, са 21.949 на 14.920 лица, а раст броја становника у приградским насељима (Рача, Црнузи и Читлук) делом може да објасни ову необичну појаву.

Када су уведене санкције УН-а тадашњој СРЈ у Аранђеловцу је било запослено 13.921 лица, а у Прибоју 10.946. У индустрији је радио сличан број људи: у Аранђеловцу 7.946, а у Прибоју 7.436, али је удео индустрије у укупној запослености био већи у Прибоју (67,9%) у односу на Аранђеловац (57,1), где је такође био веома висок. На 100 становника Прибој је имао већи број запослених (30,8) од Аранђеловца (30).

До 2000. године Аранђеловац је имао мали пад укупног броја запослених, који је смањен на 13.291 лица, док је број запослених у индустрији чак и повећан на 8.102 лица. Прибој је имао пад укупног броја запослених за 2,6 хиљаде, а у томе у индустрији 2,5 хиљада. На 100 становника број запослених у Аранђеловцу је смањен на 27,8, а у Прибоју на 18,3.

У Аранђеловцу је број запослених у 2006. години премашио 14 хиљада да би крену нагли пад који је заустављен у 2011. години (9.939 запослених лица), и од тада се креће око броја од 10,5 хиљада. Од 2000. године укупан број запослених
смањен је за 2,8 хиљада, а у индустрији је смањен за 4,9 хиљаде, што значи да је у осталим делатностима повећан за 2,1 хиљада. У Прибоју је број запослених готово преполовљен, са 8,4 на 4,5 хиљада, смањен је за 3,9 хиљада, а у индустрији је смањење износило 3,4 хиљаде, што значи да је у осталим делатностима смањење износило 0,5 хиљада.

Од 1992. до 2013. године укупан број запослених у Аранђеловцу смањен је за четвртину, а у индустрији за три петине. У Прибоју је укупан број запослених смањен за три, а у индустрији за четири петине. Удео запослених у индустрији у Аранђеловцу је био 30,5%, а у Прибоју 34,8% у 2013. години.

Судбине општина су, у овом времену пропадања, веома зависиле од судбине основних индустријских капацитета и великих предузећа у другим делатностима. У Прибоју је у 2002 години нагло смањен број запослених у индустрији, са 4.008 на 2.556 лица, и у грађевинарству, са 218 на 73 лица. Пре тога је смањен број у финансијама у 1996 години (са 122 на 78 да би сада било 22 запослена), а и у трговини је примећен нагли пад у 2009. години (са 456 на 232 запослена, а у 2013 само 126). Промена обухвата и дефиниција предузетничког сектора утицала је да се број запослених повећа са 364 лица у 2004. на 1.600 у 2005 години, и 2038 у 2006. години, али је од тада и овај број у паду и смањен је на 1.180 лица у 2013. години. Прибој је једна од ретких општина која је преполовила број запослених у државној управи, са 206 у 2000 на 104 у 2013 години, а смањен је и број запослених у образовању (са 486 на 455) и у здравству (са 608 на 519). Када се
заврши реструктурирање ФАП-а вероватно ће образовање и здравство постати водећи послодавци у овој општини.

У Аранђеловцу је до наглог пада броја запослених у прерађивачкој индустрији дошло у 2006. години, када је он смањен на 5.165 лица (након 6.202 у 2005 години). У 2007. години у прерађивачкој индустрији је запосленост смањена на 4.058 лица, а до 2013. године смањена је на 2.927 запослена. Грађевинарство је имало максималан број запослених у 2003 години (385 лица), број је смањен на 110 лица у 2010. години и од тада је повећан на 187 лица у 2013. години. У
услугама смештаја и исхране запосленост је смањена са 626 лица у 1992. години на 160 у 2010, да би се од тада повећала на 310 лица. У трговини је запосленост смањена са 836 лица у 1992. на 317 у 2004. години да би у 2013 години износила
1.028 лица и спада у ретке области са већом запосленошћу него пред санкције. Од 2000. године број запослених је повећан и у образовању, са 670 на 791 лица, док је смањен у државној управи, са 274 на 218 лица, и у здравству, са 970 на 913 запослена. У рударству је запосленост смањена са 804 лица у 2003. години на 194 лица у 2013. години. Приватно предузетништво је увек у Аранђеловцу било развијено јер је у 1992 години имало 1.324 запослена, највише је регистровано у 2006 години (4.131 лице), да би у 2013 години било 2.839 запослених.

Аранђеловац стоји релативно боље од Прибоја и у пољопривреди, на основу пописа пољопривреде из 2012 године. Има више пољопривредних газдинстава (4,8 према 3,6 хиљада), са већим просечним коришћењем земљишта (3,46 према 3,24 хектара), и са већим интензитетом у гајењу стоке – по газдинству има више и говеда и свиња, оваца и живине.

Уколико се узме у обзир и старосна структура становништва мало је вероватно да Прибој интензивнијом пољопривредном производњом може да надокнади економски пад у свим осталим делатностима, који се догодио и који није завршен. Није, јер је било 36 привредних друштава са губитком изнад висине капитала, у 2012 години, од укупно
95, и у тој години је 45 друштава остварило добит од 96 милиона динара, а 49 губитак од 297 милиона динара.

Аранђеловац је у 2012 години имао 251 привредно друштво са добитком од 2.566 милиона динара и 123 са губитком од 1.136 милиона динара. Од 392 привредна друштва 90 је имало губитак  изнад висине капитала.