Preduzetnost u Srba najveća u Evropi!

Од 2000. налазимо се у процесу прања мозгова у коме се хиљадама и милионима пута понављају ружне квалификације о народу а да би то прешло у аутошовинизам код народа а у аутоколонизацију код политичара. Признање Косова и Метохије на крају овог процеса треба да потврди исправност НАТО агресије над Србијом (опростиће ти Ђура што те је тукао), а креирање аутошовинизма је био важан део тог процеса.

Новак Ђоковић је одиграо историјску улогу за повратак колективног националног самопоштовања, јер ако смо сви тако ружни, прљави, зли, глупи и нерадни, како то да неко одавде постаде један од најбољих тенисера у свету (кошаркаши Србије обрадују нас једном годишње док су његове тениске победе биле доступне на дневном нивоу)!

Ови процеси менталног прања и разарања су настављени и појачани, али мислим да је, макар мени, Ђоковић одиграо улогу вакцине против свих појава којима смо окупирани и бомбардовани.

Једна од ових менталних окупација је да смо непредузетни. Упркос животу у социјализму, распад земље и санкције показале су да смо један од најпредузетнијих народа на свету. Силом прилика, а не зато што су икада на то помислили, десетине хиљада људи је отворило фирме и почело је да се бави чиме год само да би прехранили своје породице. Од минијатурног социјалистичког предузетничког сектора добили смо развијен приватни сектор који је почео да трпи ударце системским законима, уласком страних компанија, борбом против сиве економије и чега још.

Једна вест ме је мотивисала да проверим садашње стање запослености у малом приватном сектору (самозапослени и самозапослени са радницима), и  у пољопривреди(https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/brza-moda-medunarodno-istrazivanje-lociralo-dve-najvece-prepreke-za-razvoj-mikro-i/7nflnxj), а у односу на стање у Европи. Пре неколико година сам то исто учинио и само су Чешка и Италија имале већи удео самозапослених у укупној запослености.

Резултат ме је изненадио (нема података за БиХ и Албанију) да смо први на овој листи по уделу самозапослених у укупној запослености. Велики утицај на овакав резултат има наше пољопривредно становништво, али то и даље не поништава чињеницу да је предузетништво код нас (још увек) изузетно развијено.

У будућности можемо очекивати пад удела самозапослених услед смањивања броја индивидуалних пољопривредника и, надајмо се, даљег броја запослених у компанијама.

На дну листе су Норвешка и Данска, па Луксембург, Шведска и Немачка, што би требало да указује на инверзну релацију између степена развијености и склоности ка предузетништву, а да није при врху листе Италија чији се послератни успех заснивао на малим породичним пословима.

Извор: Еуростат и РЗС Анкета о радној снази