Preduzetnički sektor u Srbiji u 2013. godini

Према подацима из радног документа РЗС-а „Предузетници у Републици Србији, 2013“, у тој години је у тој земљи било 222.152 предузетника (видети у документу методолошка објашњења), са још 203.297 запослена. Предузетници су остварили промет вредан 904,4 милијарде динара, а у том промету додата вредност износила је 219,6 милијарди динара.

Предузетнички сектор је, након индивидуалне пољопривреде, најважнији за материјални опстанак становништва јер ангажује највећи део радне снаге. Удео предузетника у БДП-у износио је 6,07%, док је удео у укупној запослености, без индивидуалних пољопривредника износио 24,8%.

Када и индивидуалне пољопривреднике укључимо у запослене, а незапослени свакако нису, којих је према попису било 1.442.628 долазимо до укупног броја запослених у Србији од 3.158 хиљада. То онда обара удео предузетничког сектора у укупној запослености на 13,5%, али са пољопривредницима у збиру даје три петине запослених. Пољопривредници учествују у БДП-у Србије са око 10%, док у укупној запосленој популацији учествују са 45,7%. Заједно предузетници и пољопривредници стварају око једне седмине БДП-а, али упошљавају три петине запослених.

У 2013. години је, у односу на 2012 годину, број предузетника смањен за 3.980, што је дневно смањење за непуних 11 лица, код њих запослених је смањен број за 4.269 (дневно по 11,7), па је укупно смањење износило у предузетничком сектору 8.249 лица (22,6 дневно).

Највише је смањен број лица у предузетничком сектору у трговини на велико и мало и поправци возила (за 3.593 лица), у прерађивачкој индустрији (за 3.077), у осталим услужним делатностима (808), и у стручним, научним, иновационим и
техничким делатностима (741). Раст броја запослених био је највећи у услугама смештаја и исхране (1.357 лица), а и у саобраћају и складиштењу је дошло до благог повећања (за 188 лица).

У односу на 2008 годину није могуће упоредити кретање броја предузетника и код њих запослених по делатностима јер је промењена класификација делатности која се примењује. Код оствареног промета и бруто додате вредности то ћемо покушати, свесни ограничења у квалитету добијених резултата.

У односу на 2008 годину (956 милијарди динара) у 2013 години је промет (904,4 милијарди) је номинално смањен за 5,4%. Реално смањење промета износило је огромних 35,8%. Пошто је број запослених смањен за 15,8% то значи да је реални промет по запосленом смањен за 23,8%.
Реални раст промета имали су само остале услужне делатности и образовање, које имају мали удео у укупном промету и запослености предузетничког сектора. Од важнијих делатности, реално смањење промета имали су:

Прерађивачка индустрија -21,3%

Грађевинарство -63,1%

Трговина -40,6%

Саобраћај и складиштење -69%

Услуге смештаја и исхране -6,2%.

Смањивање броја предузетника и код њих запослених утицало је да се реални промет по запосленом смањи за поменутих 23,8%. Раст реалног промета имали су остале услужне делатности и образовања, а реални пад по запосленом био је у изабраним делатностима:

Прерађивачка индустрија -8,3%

Грађевинарство -26,5%

Трговина -16,7%

Саобраћај и складиштење -70,6%

Услуге смештаја и исхране -5,9%.

Предузетници не послују због промета већ због додате вредности коју треба да својим пословањем створе и њена номинална вредност (219,6 милијарди динара) повећана је за 13,5%, у односу на 2008 годину (193,4 милијарди динара), али је реална вредност смањена за 23%. Услед већег смањења додате вредности од укупне за привреду Србије, предузетнички сектор је смањио удео у укупном БДП-у са 7,27% у 2008 години на 6,07% у 2013 години.

Реални раст БДВ-а имао је предузетнички сектор у осталим услужним делатностима (+16,5%), и у пољопривреди (+0,1%), док је реално смањење износило:

Прерађивачка индустрија -26,7%

Грађевинарство -52,3%

Трговина -37,7%

Саобраћај и складиштење -16,2%

Услуге смештаја и исхране -3,1%.

Удео БДВ-а у оствареном промету се константно повећава, а упркос паду промета, те је он повећан са 20,2% у 2008 на 21% у 2009, 23% у 2010, 23,8% у 2011, 24% у 2012 и 24,3% у 2013 години. Најмањи удео БДВ-а у оствареном промету у 2013 години имала је трговина (13,8%), а највећи су имали финансијске делатности (58,1%) и здравствена и социјална заштита (58,1%).