Oko dinamike u preduzetničkom sektoru postoje neslaganja u podacima. U godišnjim saopštenjima RZS-a broj zaposlenih u preduzetničkom sektoru bio je manji nego u procenama ukupnog broja zaposlenih (šestomesečnim saopštenjima). Ukoliko su procene iz godišnjih saopštenja tačne dolazimo do zaključka da je pad ekonomske aktivnosti u ovom delu privrede bio značajno manji nego što se do sada iznosilo.
Naime, na osnovu šestomesečnih saopštenja, broj zaposlenih smanjen je za 176.308 lica, sa 567.572 u septembru 2008 na 391.264 u martu ove godine, dok je po godišnjim podacima smanjenje iznosilo 73.350 lica, sa 505.410 u 2008 na 432.060 u 2011. godini.
Osnovni uvidi iz godišnjih saopštenja mogli bi da budu:
– Povećao se preduzetnički duh (ili prinuda da se preživi), meren brojem preduzetnika, i njihova efikasnost, kako kroz smanjivanje broja zaposlenih tako i kroz rast dodate vrednosti po zaposlenom;
– Pad ukupnog broja zaposlenih posledica je velikog smanjivanja prometa koji ovaj sektor ostvaruje;
– Među preduzetnicima najviše je pogođen deo koji se bavi trgovinom: broj zaposlenih smanjen je za trećinu, a nominalan promet za 40% (realno za dve trećine);
Broj preduzetnika je do 2011. godine bio u stalnom porastu da bi se u toj godini smanjio za 140 lica. Povećan je za 18,5%, sa 192.919 u 2006 na 228.540 u 2011. godini. Rastao je u svim delatnostima osim u trgovini gde je smanjen za 14% (sa 73.199 na 62.986 lica). Najveći relativan rast imale su ostale uslužne delatnosti, za 80,5% (sa 10.154 na 18.331 lice).
Broj zaposlenih kod preduzetnika smanjen je za 79.653 lica, sa 283.173 u 2006 godini na 203.520 lica u 2011. Najveći pad je imala trgovina (za 56.343 lica), praćena građevinarstvom (15.003 lica), usluge smeštaja i ishrane (7.449 lica) i prerađivačkom industrijom (5.131 lice). Građevinarska zaposlenost je bila posebno pogođena izbijanjem krize jer je broj zaposlenih smanjen sa 30.409 lica u 2008 na 16.442 u 2009, da bi u 2011. ova delatnost zapošljavala kod preduzetnika 12.149 lica.
Rast broja preduzetnika uz pad broja kod njih zaposlenih uticali su na to da je u 2006. godini bilo 1,47 zaposlene na jednog preduzetnika, a u 2011. godini 0,89.
Ukupan broj preduzetnika i kod njih zaposlenih smanjen je za 9,2%, sa 476 hiljada u 2006. na 432 hiljade u 2011. Do 2009. godine preduzetnički sektor je povećavao ukupan broj zaposlenih. U odnosu na 2006 godinu najveći pad broja zaposlenih imala je trgovina, za 32,8%, sa 203 na 136 hiljada lica. Smanjenje broja ukupno zaposlenih imali su još građevinarstvo i usluge smeštaja i ishrane i rudarstvo, dok je u ostalim delatnostima broj zaposlenih bio veći (ali sa formiranom tendencijom smanjivanja).
Promet ostvaren u preduzetničkom sektoru nominalno je smanjen za 27% u petogodišnjem periodu, sa 1.109 na 809 milijardi dinara. To je posledica velikog udela trgovine gde je promet smanjen sa 650 na 391 milijardu dinara (te je i udeo trgovine u ukupnom prometu preduzetnika smanjen sa 58,7% u 2006. na 48,3% u 2011). Izuzev blagog nominalnog porasta u 2011 godini (sa 805 na 809 milijardi dinara), promet je svake godine smanjivan, kako ukupni tako i u trgovini. A onda treba da se radujemo dolasku novih trgovinskih lanaca! Palma od Jagodine je praktičan čovek, od čiste misli i jasne analitike, pa se već godinama ne raduje novim trgovinskim lancima, niti ih iščekuje.
Ostvaren promet po zaposlenom smanjen je za petinu, sa 2,33 miliona u 2006 na 1,87 miliona u 2011.
Uprkos padu prometa bruto dodata vrednost u preduzetničkom sektoru nominalno je povećana za 15,5%, sa 166,5 na 192,3 milijarde dinara, od 2006. do 2011. godine. U istom periodu nominalni BDP Srbije je povećan za 58,5%, sa 1.962 na 3.111 milijardi dinara, te je udeo preduzetničkog sektora smanjen sa 8,48% na 6,18%. Bez promena, preduzetnički sektor u kontinuitetu svake godine smanjuje udeo u BDP-u.
Uprkos padu prometa po zaposlenom, a usled promene strukture preduzetničkog sektora, bruto dodata vrednost po zaposlenom povećana je za 58,5%, sa 150 hiljada dinara u 2006 na 238 hiljada u 2011 godini.
Reci danas u Srbiji „ja sam preduzetnik“ isto je ili gore nego okaciti na ledja tablu „ja sam magarac“ i setati njom kroz centar grada u letnje vece. Znate kako vas posmatraju u zdravsrvenoj ustanovi, ili skoli, ili ne daj boze opstini ili nekoj od drzavnih administracija. Kao nize bice, ovcu, provajdera, cija je jedina svrha da udovoljava gospodi. Sramota.
Koliko ja shvatam preduzetnici su STR, SZR. Ali najveci deo DOO je u stvari ista stvar samo sa drugim poreskim brojem.
Tako da primeraka ove ugrozene vrste ima mnog vise.