У Србији је у време пољопривредног пописа било 38.433 хектара под шљивама што је 0,5% од територије њеног неокупираног дела. То је више него 2 пута већа површина у односу на јабуке и преко три пута у односу на малине.
Шумадија и Западна Србија учествовале су са 65,4% у укупним површинама, Јужна и Западна Србија са 27%, Војводина са 4% а Београд са 3,6%.
Посматрано по областима Колубарска је са 55 квадратних километара била на првом месту испред Топличке (48), Мачванске (43) и Шумадијске (39) области. Мање од 10 квадратних километара под шљивама имале су све области у Војводини и 6 области у Јужној и Источној Србији.
Ваљево је општина са највећом површином под шљивама са 20 квадратних километара што је 2,2% од његове укупне површине (905 квадратних километара). Више од 10 квадратних километара територије под шљивама имали су у време пописа и: Прокупље, Блаце, Топола, Осечина, Крагујевац, Коцељева, Чачак, Косјерић и Горњи Милановац.
Насупрот њима 89 општина је имало мање од 100 хектара под шљивама.
Насеље Чумић у општини Крагујевац је на првом месту по површини под шљивама. Већ је споменуто да је на 13. месту према опреми за печење ракије. Судећи по подацима на википедији (линк) ово село има огромну површину (2.834 хектара) те је удео под шљивама 12%.
Горња Трнава у општини Топола је на другом месту.
На трећем месту је Миличиница у општини Ваљево. По својој површини ово село у Србији заузима треће место, а у читавом ваљевском округу налази се на првом месту, као највеће село у Западном делу Србије (линк).
Следе Лопатањ у општини Осечина, Дружетић (Коцељева), Блаце (Блаце), Горње Црниљево (Осечина), Доња Трнава (Топола), Осечина (Осечина), Гола Глава (Ваљево), Винча (Топола), Маковиште (Косјерић), Драгијевица (осечина)…