Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Почетком марта ове године док сам лутао по јагодинској пијаци налетео сам на друга из одељења из средње економске школе. Стајао је поред камиона и продавао је џакове шаргарепа: по 5 килограма за 150 динара. Питао сам га за стање на тржишту и жалио ми се на конкуренцију из Војводине која је технолошки напредовала, инвестирала у опрему и ценама им се из Поморавља не може парирати. Рођен је и живи у Сињем Виру у општини Параћин.
У Војводини је 56,1% од свих површина под шаргарепом, 22,9% у Шумадији и Западној Србији, 17,7% у Јужној и Источној Србији и 3,2% у Београду.
Јужнобачка (37,3%), Јужнобанатска (7,9%) и Златиборска (7,8) област објашњавају заједно преко половине од свих површина, а са Браничевском (7,3%), Расинском (5,2%) и Поморавском облашћу (4,5%) долазимо до 71% од свих површина под шаргарепом.
Град Нови Сад (300,5 хектара), Жабаљ (85,5), Велико Градиште (66,4), Нова Варош (53,6), Параћин (50,9) и Ковачица (50,8) објашњавају заједно више од половине укупних површина под шаргарепама.
Поморавље је шеста област а Параћин пета општина по површинама под шаргарепом.
Подацима о површинама под шаргарепом додали смо податке о броју становника и просечној старости. Опште правило које одмах пада у очи је да су насеља која се баве са шаргарепом релативно млађа од просечне старости за села и ради се о насељима са већим бројем становника.
Од овог правила одступају села у општини Нова Варош: Буковик, Дебеља, Комарани, Радијевићи, Вилови, Горња Бела Река, адоиња, Бистрица, Акмачићи и Божетићи – већина имају становништво старије од 50 година и мање од 1.000 становника. Просечну старост преко 50 година, осим нововарошких села имају још само Станишинци у општини Врњачка Бања (53,1 година у време пописа, сада вероватно око 60).
Насеља су обојена и према већинској националној припадности становништва и међу 100 насеља налази се 16 у којима су Мађари већина, а има и села са словачком и другим националним мањинама.
Највећу површину под шаргарепом имају Бегеч, Госпођинци и Дебељача у Војводини па следе Триброде (Велико Градиште) и Стрижа у општини Параћин.
Параћин, сем Стриже, на овој листи заступају и Доње Видово, Рашевица, Чепуре, насеље Параћин и Сињи Вир. Дакле, мој друг из одељења у школи се својим засадима квалификовао међу насеља са највећом површином под шаргарепом. Сињи Вир је, према предању од Турака уклето село где су се Турци у време неке битке са Србима удавили. Мислим да је то битка на Иваковцу 1805. када је Никола Мандрда имао задатак да спречи продор Турака са десне стране Велике Мораве ка брду Гиљу где је био Карађорђе са главнином војске. Каже се да не може да има више од 60 кућа и да када се нека нова подигне нека мора да изумре.
На жалост мој друг и његов брат нису ожењени и немају деце па ће њихова кућа изумрети без наследника, али по чему се њихова прича разликује од већине прича са села у Србији?
Србија је повећала извоз шаргарепе са 173 хиљада евра у 2008 на 5.746 хиљада у 2019 и највише је извозила у Румунију (1.375), БиХ (1.098) и Хрватску (927 хиљада евра).
Увоз шаргарепа је смањен са 514 хиљада евра у 2008 на 351 хиљада у 2019 и највише су се увозиле из Италије (218), Холандије (99) и Белгије (12 хиљада евра).
