Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Србија је од 2008. до 2018. повећала извоз парадајза са 1,6 на 5,4 милиона евра. Највећа вредност извоза парадајза била је у Грчку (2,4 милиона евра), Црну Гору (1,7) и у БиХ (0,5) у 2018.
Увоз је повећан са 14,8 на 18,9 милиона евра у истом периоду. Увоз из Албаније повећан је са хиљаду евра у 2008 на 8,9 милиона у 2018 док је из С. Македоније смањен са 12,4 на 3,8 милиона евра. Након ове две државе највише се парадајз увозио из Грчке (2 милиона), Турске (1,7), Шпаније (0,8) и Хрватске (0,6).
У време пољопривредног пописа 2012 у Србији је било под парадајзом 2.614 хектара што је 26 километара њене територије. На северу је било под овом биљком 8 квадратних километара а на југу 18, где је Шумадија и Западна Србија имала 8 а Јужна и Источна Србија 10 квадратних километара.
Више од 100 хектара под парадајзом у Србији имало је 8 области а највише Јабланичка (342), Јужнобачка (330) и Расинска (185).
Бачка Паланка (253 хектара), Лесковац (167), Трстеник (121) и Лебане (110) имали су више од 100 хектара међу општинама. Три централне општине у Београду нису имале површину под парадајзом а 9 општина је имало мање од једног хектара.
Насеље Бачка Паланка (205,7 хектара) је имало највећу површину под парадајзом. Следе Шарлинац у општини Дољевац и Стајковце код Власотинца.
Лесковац има 12 села на овој листи 100 насеља и то: Навалин, Свирце, Винарце, Турековац, Горње Крајинце, Власе, Доње Крајинце, Бадинце, Номаница, Доње Стопање, Доње Трњане и Мрштане.
Општина Лебане има 8 села међу 100 насеља са највише парадајза и то: Тогочевце, Цекавица, Пертате, Бошњаце, Доње Врановце, Велико Војловце, Ћеновац и Мало Војловце.
Албанци из Бујановца и Прешева су одбили да се попишу 2011 али су пољопривредне површине 2012 пописане и изгледа апсурдно да Албанија делује негативно на Албанце у овим општинама. Бујановац има следећа насеља на овој листи: Левосоје и Велики Трновац. Општину Прешево представљају: Прешево, Ораовица, Црнотинце, Миратовац и Доња Шушаја.
