Površine pod graškom u Srbiji

Србија има правна лица, индустријске произвођаче, која се баве грашком тако да ови подаци неће промовисати села у Србији под шљивама. Извоз замрзнутог грашка из Србије је готово утростручен, са 3,3 милиона евра у 2008 на 9,3 у 2018. Увоз је у истом периоду смањен са 0,9 на 0,6 милиона евра. Највећа вредност извоза грашка је у Мађарску (2 милиона евра), Хрватску (1,7) и Русију (1,2).

У Војводини је чак 84,9% површина под грашком, у Београду 8,6%, Шумадији и Западној Србији 3,5% а у Јужној и Источној Србији 3%.

Посматрано по областима првих шест су из Војводине и само је Сремска у доњем делу листе. Златиборска област је на 7. а Шумадијска на 8. месту. Најмање површина под грашком је у Моравичкој и Рашкој области.

Међу првих 15 општина по површини само београдска Палилула не припада Војводини. Бечеј, Опово, Зрењанин и Темерин довољни су да објасне половину од свих површина у Србији под грашком.

Грашак је јединствена култура и по чињеници да су првих пет места по површини централна општинска насеља: Бечеј, Опово, Темерин, Сечањ и Зрењанин. У збиру ових 5 насеља учествује са 54% у површинама под грашком. Након Зобнатице (Бачка Топола) следи Палилула као централно општинско насеље а ту су и Ада и Кула на 9. и 10. месту.