Potrošnja stanovništva u Evropi u 2018.

Евростат је издао саопштење о актуелној индивидуалној потрошњи становника у 2018, као мери благостања домаћинстава. Србија има БДП који је на нивоу од 40% од просека ЕУ а потрошњу на нивоу од 48% ЕУ просека. Разлика је последица дефицита текућег рачуна и веће личне, а мање инвестиционе потрошње у Србији у односу на ЕУ.

Посматрано у текућим еврима, а не по куповној снази, БДП Србије је на 19,8% од просека ЕУ, а потрошња становништва на 23%. Највише смо се примакли ЕУ у потрошњи на цигарете, где смо на 69,6% од просека ЕУ, а ту се БиХ чак и квалификовала за чланство јер њено становништво троши 2 евра више од просека, док је у Хрватској потрошња на цигарете већа за 1 евро. Када смо већ код Хрватске тамо становници троше за 12,5% више на алкохолна пића, 32,1% на безалкохолна пића, 6,6% на масти и уља и 2,2% на млеко. Ипак, тешко да су Хрвати баш толики алкохоличари, па да троше 3 пута више новца од Срба, вероватније се овде ради о потрошњи туриста у Хрватској. То је извесније јер не троше становници Црне Горе 10 пута више новца у ресторанима и хотелима од становника Србије, већ то чине српски, руски и други туристи у овој еколошкој оази Европе.

Али нама овде нису тема ни становници Хрватске ни Црне Горе, већ мајчице Србије, па је упадање у дигресије безкорисно.

Овде ћемо таксативно навести земље које имају мањи неки од видова потрошње становништва у односу на Србију.

Мањи БДП по становнику од Србије имају Северна Македонија, БиХ и Албанија, па мању потрошњу по становнику имају само ове три земље.

Косово са звездицом 1244 појављује се са годином доцње, и са мало детаљнијих података, па ћемо га спомињати где ови подаци постоје.

У ЕУ се на храну у 2018 трошило 1861 евра по становнику, у просеку, и Србија је била на половини овог износа (што је двоструко више од укупног релативног нивоа потрошње од само 23%), са 926 евра. Мање су на храну трошили само становници Бугарске, Турске и С.Македоније, док су на КиМ трошили 1.019 евра.

Највише смо релативно трошили на месо (61,8% од ЕУ просека), а најмање на рибу (23,5%). Мању потрошњу на рибу од Србије (27 евра) имали су у Мађарској (14 евра), Турској (18), Бугарској (24), БиХ (25) и у С.Македонији (26 евра).

На безалкохолна пића у Србији је трошено 62,8% од просека ЕУ а на алкохолна пића 39%.

Храна мора да се једе по било којој цени, тако да су ово нужни трошкови, док се на остало у Србији троши што претекне, тако да су остали видови потрошње мера нашег сиромаштва.

На одећу и обућу у Србији се потрошило по 172 евра по становнику, и то је само на 21% од просека у ЕУ. Мање издатке имали су становници Бугарске, Северне Македоније, Албаније и КиМ.

На становање се у Србији трошило 878 евра што је на 21,4% од просека ЕУ. Мање су за ову намену трошили у Црној Гори, Турској, Албанији, БиХ и С. Македонији.

На ствари за домаћинство трошило се само 17,8% од просека у ЕУ, 166 евра и нижи ниво ове потрошње од Србије имали су С.Македонији, док је на КиМ за овај вид потрошње издвајано по 275 евра.

На здравље се у Србији трошило 458 евра, што је на 17,8% од просека ЕУ. Мање су од нас трошили у Црној Гори, Турској, и у БиХ, Албанији и С. Македонији (БАС у даљем тексту).

Трошкови саобраћаја су у Србији били на 23,2% од просека ЕУ, и за ту намену је потрошено 501 евро. Мање су од Србије трошили у БАС-у и мало мање на КиМ (486 евра).

На личну саобраћајну опрему се у Србији трошило само 15% од просека у ЕУ, по 94 евра и мање су само трошили у БАС-у а на КиМ су трошили дупло више (192 евра).

Трошкови комуникација у Србији били су на 50,1% од просека ЕУ: код нас се трошило 212 евра а у ЕУ 423 евра. Мање трошкове су имали у Пољској, Бугарској, БАС-у и на КиМ (106 евра).

На рекреацију и културу се у ЕУ трошило просечно 1.761 евро, а у Србији само 281 евро (16% од просека ЕУ). Мање су од Србије трошили само у Турској, БиХ и С. Македонији. У Албанији је потрошња била 433 евра, што је вероватно последица потрошње туриста.

На образовање се у ЕУ трошило 1.407 евра, а у Србији 240 (17,1% од просека ЕУ). Мање издатке од Србије имали су само у Турској и у БАС.

На ресторане и хотеле у ЕУ се трошило 1.434 евра а у Србији само 119 (8,3% од просека ЕУ) и само је КиМ имало мање издратке (83 евра).

На остале услуге се у ЕУ трошило 2.874 евра а у Србији 430 (15% од просека ЕУ). Исту потрошњу су имали у Румунији, а нижу од Србије у Црној Гори и у БАС-у.

Друга табела нам показује промену у вредности потрошње по категоријама у односу на суседне земље и Немачку. За 10 година Србија је смањила ниво потрошње у односу на Немачку са 15,3% на 15%, што је индикатор мотивације да се из ње исели у ову високо развијену земљу. Већина релативних односа је погоршана, а највише смо се приближили Немачкој у потрошњи на цигарете: са 32,5% на 65,5%.

Свако поређење је извор несреће па нећемо спомињати колико су се од нас удаљили у потрошњи становници Бугарске, Румуније, Црне Горе…