Потрошња пистаћа по становнику по земљама у 2021-2022. години

Мотив за проверу и обрачун података био ми је текст објављен на порталу дневног листа Данас (линк), а пренет са портала Јутарњег у Хрватској.

У тексту, између осталог, пише: „Amerikanci svake godine konzumiraju oko 45.000 tona pistaća, od kojih većina dolazi iz Irana“. Да здрави производи не знају за границу, то је опште познато, али да Американци једу толико пистаћа из Ирана, мало ме је зачудило.

Извоз пистаћа у љусци износио је 334.524 тоне у 2022. и САД су извозиле 217.233 а Иран 52.612 тона, значи, њих две су учествовале са 80,7% у укупном светском извозу.

Извоз пистаћа без љуске износио је 72.431 тона и САД су пласирале 20.913, Турска 14.509 и Иран 13.254, па су САД и Иран заједно учествовале са 47,2%.

Како је лепо видети САД и Иран једно поред другог, а да то нису ракете и друго далекометно и убојито оружје?

Када сам већ извршио основну проверу (не)тачности изнетог податка, поделио сам увезену количину са бројем становника како бих дошао до просечне потрошње ових здравих плодова по земљама. За количине сам узео двогодишње просеке из 2021. и 2022. јер се по земљама могу видети велике разлике између година, па би подаци само из једне можда давали погрешну информацију. За САД и Иран сам произвољно уписао да троше 137.000 и 10.000 тона, а зато што извозе 217 и 53 хиљада тона, па ваљда нешто поједу и становници ових земаља.

Изоставио сам податке о увозу пистаћа који су очишћени и теже једну петину ових у љусци, као што сам изоставио и извоз пистаћа по земљама, који би елиминисали податке о ре-експорту. Толико колона и обрачуна ради колико важне информације?

Овде су приказани подаци о увозу пистаћа у љусци, у грамима по становнику у 2021. и 2022. и они износе 43 грама на нивоу целог света. Још 10 грама се увози и потроши без љуске.

У врху листе су земље ре-експортери: Луксембург, Белгија, УАЕ, Хонг Конг Кина и Литванија, па тек од Немачке и Израела можемо почети да посматрамо резултате као релевантне. Значи, највећи потрошачки пистаћа су Немци са око пола килограма по становнику годишње.

У Србији се потроши по 33 грама пистаћа и по овом показатељу смо упоредиви са Грчком и Алжиром, али и БиХ и Русијом. Од суседних земаља мање користе пистаће у исхрани Румунија и Албанија.

Хрватска и Бугарска (по 61 грама) као и Кина (60 грама) можда би могли да буду „мера“ нама за потрошњу пистаћа, што значи да би потрошена количина из увоза требало да буде дупло већа од остварене у претходним годинама.