Potrošnja domaćinstava prema anketi 2003-2013

У Србији је, према анкети о потрошњи домаћинстава коју спроводи Републички завод за статистику, у 2013 години просечно домаћинство располагало са 56.073 динара, а трошило је 52.819 динара. У односу на 2012 годину номинално је повећало расположива средства за 8,9%, а реално за 1%, док је потрошњу номинално повећало за 6,3%, а заправо реално смањило за 1,4%.

У односу на 2003 годину номинално расположива средства су повећана за 137,7%, а потрошња је повећана за 143,3%. Пошто су цене у том десетогодишњем периоду повећане за 156,1%, реално су расположива средства смањена за 7,2%, а лична потрошња је смањена за 5%. Чика Јова би рекао: Ал се нису макли, даље од почетка.

Изражено у еврима, просечно домаћинство је у 2013. години располагало са 496 евра, што је више за 8,8%, док је трошило 467 евра, или за 6,2% више него у 2012. години. У односу на 2003. годину расположива средства су повећана за 43,6%,а потрошња за 47%. Али, то је последица реалне апрецијације курса динара: номинални приходи домаћинстава су повећани за 137,7%, а курс евра према динару је номинално повећан за 66%, па је у еврима дошло до овог раста расположивих средстава и потрошње. И до тога је у највећој мери дошло од 2005. до 2007. године, када је забележено највеће задуживање становништва и предузећа и највећа реална прецијација курса динара према евру. У 2007. години просечно домаћинство је располагало са 494 евра, 2 мање него у 2013. години, а трошило је истих 467 евра. Али, пошто су цене брже конвергирале ка нивоу европских, ова средства и потрошња заправо значе мању куповну моћ, мерено количином робе и услуга који се могу купити од расположивих динара.

Расположива средства домаћинстава највише зависе од прихода из редовног радног односа (43,9%) и од пензија (32,6%), док су приходи од пољопривреде, лова и риболова (5%) и у натури (4,6%) најбоља допуна кућном буџету.

У потрошњи домаћинстава на храну и безалкохолна пића иде 41,5%, а на становање још 16,1%, те не треба да чуди зашто су иностране ТВ сапунице и домаће ТВ вулгарности назначајнији фактор у објашњавању понашања становништва. Нема се много за друге потребе када се поједе и плате рачуни. На транспорт се троши 7,8% укупних издатака, на одећу и обућу 4,9%, на остале личне предмете и остале услуге 4,8%, за рекреацију и културу 4,5%, за алкохолна пића, дуван и наркотике 4,5%, за опрему за стан и текуће одржавање 4,4%, на комуникације 4,4%, на здравље 4,1%. Здравље би било на последњем месту по значају да се Срби већ нису одрекли трошкова за образовање (0,9%), и ресторана и хотела (2,2%).