Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Последице започетог трговинског рата између САД и Кине, али и низа билатералних одговора других земаља на америчке царине на гвожђе и челик, сада нису сагледиве. Извесно је да ће уздрмати постојећи економски систем и изазвати највећу неизвесност у светској економији од 1945. Када се повећа неизвесност смањују се инвестиције, а и оне мењају своје токове и мотивацију (tariff jumping FDI). А када се смање инвестиције и трговина БДП се успорава док не оде у рецесију, а сви страхови су да ескалација трговинског рата може да доведе до понављања депресије из 20-тих година прошлог века.
Када наступи олуја каква је кренула не вреди понашати се као ној, па само сакрити главу, сада је потребно дубоко закопавање под земљу и чекање да она прође. Ми смо народ познат по кућама под земљом и тешко смо се те навике средином 19. века одрекли. Ушоравање кућа и сличне мере имале су резултата у Војводини и у неким деловима Централне Србије. Ну, ово је историја, далека прошлост, а у потресима какви су започели од ње много користи нема.
Да када велики једу за столом мали скупљају мрве под столом, то сви знамо, и за то нам не треба ни историја ни географија. Али, да би видели где можемо да пласирамо нашу робу, географија добија на значају.
Заједничко за САД и Кину је да су нам веома удаљене земље. То ствара санкционишуће трошкове транспорта: ако се нешто жели тамо пласирати, мора се пласирати у довољно великој количини да би се снизили јединични трошкови транспорта. Тако две петине нашег извоза у Кину чини дрвна грађа.
Приложили смо табелу о вредности извоза Србије у САД и у Кину у 2017, у хиљадама долара, а како би смо се замислили из перспективе добро укопаног трговца.
Извоз Србије у САД је четири пута већи од извоза у Кину. Када би смо овде изнели податке о извозу у Кину других земаља Источне Европе мрак у нашем шанцу био би потпун.
Елем, на америчко подизање царина на гвожђе и челик, а затим на индустријске софистициране производе Кина је одговорила повећањем санкција на пољопривредно-прехрамбене производа, и ту је наша шанса, да мрвицом макар надокнадимо смањени извоз САД у Кину, као што је то био случај са нашим растом извоза у Русију. Највећи део супституције извршиће пољопривредне силе попут: Француске, Италије, Шпаније, Пољске, Турске, Аустралије, Аргентине… Ипак, мало места има и за наше произвођаче, поврћа и воћа пре свих.
Извоз хране и животиња из Србије износио је само 1,3 милиона долара у Кину у 2017, док је у САД износио 36,7 милиона долара. Овај податак за САД је путоказ да се повећа занемарљиво ниска вредност прехрамбеног извоза у Кину. Значи, могуће је да се повећа вредност извоза из Србије у Кину за пар десетина милиона евра само пољопривредно-прехрамбеним производима.
Извоз робе у Кину у мају је имао рекордну месечну вредност од 6,1 милиона евра (претходни рекорд био је 6 милиона у мају 2017), а Србију је (извоз услуга) у мају посетило 11,9 хиљада Кинеза који су остварили рекордних 17,6 хиљада ноћења.
Када се догађају овако велики светски потреси потребно је брзо реаговати, како да би се што више смањила штета, тако и да би се остварила некаква корист.
