Пост-ковид ера у умирању у Европи: вишак умрлих у новембру 2022.

Вишак умрлих у ЕУ у новембру 2022. био је +6,7% што је друга најнижа вредност у 2022. након марта 2022 (+6,6%). Ово је смањење у односу на октобар 2022. када је вишак умрлих био +10,6%. Процењује се да је „вишак умрлих“ у новембру 2022. износио око 25.000 преминулих (линк).

У новембру 2020. вишак умрлих био је +40% (151.000 више умрлих) и +27% у новембру 2021 (100.000 више умрлих).

Вишак умрлих наставио је да се разликује између земаља а све су имале вишак умрлих осим Румуније (-6%), Бугарске (-3%) и Словачке (-2%).

Италија је имала најнижу позитивну стопу од +0,5% а након ње следе Белгија и Литванија (обе по +1%), Шведска (+2%) и Пољска и Шпанија (обе +3%), и све су оне испод половине од просека.

Највећи раст смртности у новембру 2022. имале су Кипар и Финска са +24% и +21%, респективно. Немачка је такође имала високу стопу од +16%.

Србија без података за КиМ имала је негативну стопу „вишка умрлих“ од -3,9%. Већи пад смртности у Европи од земаља и територија са подацима имале су само Румунија и Федерација БиХ.

Интересантно је да су претходних месеци најмање или негативне стопе вишка умрлих имале земље и територије које су у време владавине „корона мера“ имале највише стопе смртности, и обратно, земље са тада нижом стопом смртности сада имају највише стопе.

Коефицијент корелације у вишку умрлих за период јануар 2020 – април 2022. и за период мај-новембар 2022. износи -0,44 што потврђује ову правилност али је не чини статистички значајном. Она се повећава на -0,46 уколико се ера корона владавине скрати на период март 2020 – децембар 2021. и пореди са мај-новембар 2022. што и даље битно не повећава правилност.

Стога би требало узети у обзир и неке друге факторе попут квалитета здравствене заштите, трендова у погледу повећавања или смањивања смртности који су постојали пре ове ере.