Поређење прерађивачке индустрије Србије са земљама у окружењу у 2022.

У статистичкој бази УНИДО-а постоје подаци о додатој вредности, трошковима рада и броју запослених на нивоу делатности прерађивачке индустрије до 2022. године, те смо овде упоредили Србију са њеним суседима.

Србија је у 2022. имала додату вредност прерађивачке индустрије у износу од 8,6 милијарди долара и она је била већа за само 0,04% у односу на Хрватску. Мађарска је имала четири пута већу додату вредност од Србије, што је скоро био случај и са Румунијом, док је Бугарска имала за 41,7%. Српски подаци не укључују Косово и Метохију, а Босна и Херцеговина, С. Македонија, Албанија и КиМ у збиру су имали додату вредност од 7,8 милијарди долара. УНИДО нема податке о прерађивачкој индустрији Црне Горе за посматрану годину.

Због географске блискости додали смо и податке за Словенију. Она је имала за 49,7% већу додату вредност прерађивачке индустрије од Србије и имала је већу од Бугарске.

Трошкови запослених у прерађивачкој индустрији Србије износили су 5,1 милијарди долара и учествовали су са 58,8% и додатој вредности, и она је имала највећи удео зарада у додатој вредности свих посматраних земаља. Бугарска је имала мању вредност зарада од Србије и удео јој је био 37,9%, док је Хрватска имала за 17% мању вредност зарада и њихов удео у додатој вредности од 48,8%.

Просечни годишњи трошкови зарада по запосленом били су убедљиво највиши у Словенији (30.556), далеко испред Мађарске (17.906) и Хрватске (15.990) и још је Румунија имала веће (14.457) од Србије (9.782).

Са 516,6 хиљада радника у прерађивачкој индустрији Србија је била на трећем месту иза Румуније (1.034,7) и Мађарске (740,7 хиљада).

Када се пореди додата вредност по запосленом, Словенија је убедљиво испред нашег окружења са 60.657 долара, а из окружења је најбоља Мађарска (46.190 долара). Ово је изведен показатељ добијен дељењем додате вредности са бројем запослених, па је интересантно да је на КиМ (28.819 долара) додата вредност нижа само још од Хрватске (32.743) и Румуније (29.835) а далеко већа у односу на БиХ (22.787), Србију без КиМ (16.628), С. Македонију (14.384) и Албанију (10.997 долара по запосленом).