Поређење куповне снаге зарада у приватном сектору у Европи 2022.

Евростат је објавио саопштење о кретању зарада у 2022. (линк) у пословном сектору (без јавног) и овде су приложени подаци са Србијом али, на жалост, недостају подаци за УК, Швајцарску, Албанију, БиХ, Црну Гору и Северну Македонију. Они би овде били драгоцени да додатно релативизују добијене податке за нашу земљу.

Србија је имала брз раст зарада у протекле две године и он је био последица очигледног недостатка радника, па се могу пронаћи огласи за запошљавање где се за најједноставније послове нуде месечне зараде од 80.000 до 120.000 динара (видех оглас за радника на роштиљу за 100.000).

Без нама суседних земаља долазимо до податка да је раст зарада у Србији, међу земљама са доступним подацима, био најбржи у Европи у претходне две године! Зараде (трошкови рада за послодавце) су повећане у Србији за 29,4% (са 6,8 на 8,8 евра по радном сату), па следи Исланд са растом од 28%, затим Литванија са 27,2% и Бугарска са 24,2% и остале земље су испод 20%, али са значајним повећањем, уколико се ставе у поређење са дужим временским периодом где су расле много спорије.

Раст зарада у Србији у приватном сектору последица је екстемног недостатка радне снаге. Било би интересантно сазнати из полицијске управе колико је већ хиљада страних радника ангажовано у нашој земљи из Непала, Индије, Пакистана, Кубе…

Подаци укључују укупне трошкове запослених који осим бруто зарада садрже и друге издатке попут топлог оброка, надокнаде за градски превоз, стимулација и годишњих и тромесечних бонуса, итд. Удео ових додатних трошкова (прихода за запослене) у Србији је 17% а у ЕУ у просеку око 25%.

Из додате колоне о % зараде у односу на Србију може се видети да је само Бугарска имала мање зараде од Србије, и да се долази до 6,3 пута номинално већих зарада у Норвешкој, 5,8 пута у Луксембургу, 5,5 пута на Исланду, 4,6 пута већих у Француској, 4,5 пута у Немачкој 4,4 пута у Аустрији и тако даље. Ништа непознато и неочекивано.

Друга табела, о реалним зарадама настала је као последица личног изненађења да су плате у Ирској упоредиве са платама у Немачкој и Аустрији а ова земља је веома одскочила по нивоу развијености од просечног у ЕУ (као седиште ИТ компанија које у Ирској гомилају капитал, доказ је да бруто домаћи производ (БДП) ништа не говори о расподели новостворене вредности). Необично ми је било и колико плате у Словенији (23,1 евра по сату) одступају од плата у суседној Хрватској (12,1) или Мађарској (10,7), па сам додао нивое цена из 2021. како бих ове номиналне зараде кориговао да дођем до њихових реалних куповних моћи.

Србија је у 2022. имала 28,9% од просечне зараде у ЕУ, али је имала и 53,3% од њеног нивоа цена па је реална зарада у Србији била на 54,1% од просека у овој интеграцији. Ово одговара нивоу реалне потрошње у Србији који је у 2021. био на 52,6% од просека у ЕУ (Србија 11.100 а ЕУ 21.100 по становнику). Код ове реалне потрошње треба споменути да је она нижа у БиХ (8.600), Албанији (8.200) и С. Македонији (10.800), али је виша у Црној Гори (12.700) од суседних земаља без података о јединичним зарадама (трошковима рада).

Када извршимо ову корекцију за ниво цена долазимо до изненађујућег закључка да у великом броју чланица ЕУ стандард није битно виши у односу на Србију. Највеће одступање имају Белгија (Србија на 43,6% или 2,3 пута мањи стандард), Француска (43,7%) и Немачка (45,4%).

И ово изгледа логично да су зараде у ове три земље реално највеће, јер су нивои цена у Норвешкој, Луксембургу, Исланду и Данској знатно виши.

Осим Бугарске, корекцијом зарада за ниво цена, плате у Србији постају реално веће и у односу на Летонију и на Малту, а разлику не већу од 20% у односу на нас имају радници у Естонији, Португалији, Словачкој, Грчкој, Литванији, Хрватској, Мађарској и Румунији.

Уз ове податке треба поставити низ „ограда“ да они не хватају ниво здравствене заштите, образовања, сигурности, слободе говора и слично, а које са реалним зарадама запослени у приватном сектору могу да приуште.

На пример, већи ниво реалне зараде у Србији у односу на Малту не може да нам укаже на предности које има ова острвска земља а које су привукле наше суграђане (клима, стабилност посла, лакоћа приступа другим чланицама ЕУ, нема идиотизама у јавном простору…).