Поређење куповне моћи наднице (1874) и зараде (2024)

У приложеној табели упоредили смо куповну моћ наднице из 1874. и зараде из 2024. године код 25 производа.

Куповну моћ наднице из септембра 1874. израчунали смо на основу зараде зидара и косача од по 12 гроша уз претпоставку о 25 радних дана.

Куповна моћ зараде из септембра 2024. представља количник нето зараде од 96.115 динара и цена у том месецу.

Треба узети у обзир да је 1874. године Србија била земља богатих сељака и да је мали проценат радно способних ишао у надницу – само из сиромашних породица са много деце. Куповна моћ већине њених становника била је знатно већа од овде израчунатих могућности наднице. Били су и слободни људи, што је материјално непроценљиво.

Са друге стране, у корист 2024, просечна породица данас је много мања у односу на њену величину у 1874. години, што значи да се садашње количине хране деле на мање гладних уста него у давној прошлости.

Из приложених података се може констатовати озбиљан напредак модерног (просечног) радника у односу на надничара од пре 150 година јер је чак код 17 производа повећао куповну способност, док је код осам смањио.

Највише је повећао могућност куповине масти, и то 5,4 пута и аутору је непознато због чега је маст тада била толико скупа. Следе пшенично брашно, сирће и пиво где је куповна моћ зараде повећана више од три пута.

Код 13 производа могућности куповине повећана је у распону од 10,6% (за 150 година!) код вина до 87,0% код кромпира.

Данашњи радник може да купи мање кукурузног брашна, меда, сувих шљива, шљивовице, белог лука, ораха, овчетине и говедине.

Код последња три производа пад куповне моћи је озбиљан, али он је последица ценовних паритета који су се од тада променили. Тада су свиње биле најважнији извозни производ, па су биле скупе за домаћу употребу. Сада се увози свињетина, па је јевтинија, посебно још и ако је дуже у смрзнутом стању.

Слично важи и за бели лук, који увозимо из далеког света, а тада га је било у обиљу, а и за извоз.

Мање сувих шљива данас последица је њиховог извоза, док су тада осим извоза биле доступне у изобиљу и за домаћу употребу.

У корист модерног радника иде краће радно време, физички много лакши рад, годишњи одмори и друге позитивне стране садашњег времена.

Данас могу и да се купују мобилни телефони и друга чуда технике, што је тада било незамисливо, тј. недоступно.

https://pretraziva.rs/show/drzavopis-srbije-9.pdf странице 296-299. у пдф-у.