Поређење апсолутних вредности промета у малопродаји Кине и САД-а: јануар-април 2021.

Кина је у 2017. премашила величину економије САД-а у 2017, у 2020. је била већа за 15,3% а у 2021. ће бити већа за 17,6%. Релативна величина Кине се стално коригује наниже како би се сакрила чињеница да је „цар го“, односно да је Кина постала већа од САД као и од ЕУ као збира 27 земаља чланица.

По текућим курсевима валута Кина је у 2020. била мања за 29,7% а у 2021. ММФ очекује да ће бити мања за 26,6%.

Кина ће у 2026, према проценама ММФ-а бити за 38,1% већа економија од САД по куповној снази валута, али ће по текућем курсу још увек бити мања за 12,8%.

Према америчким статистичким подацима (линк) 1.7.2021. биће 1.397.897.720 становника Кине и 332.475.723 становника САД. Значи, Кина ће имати тачно 4,2 пута више становника од САД. За овај број треба поделити податке о потрошњи Кине како би се добила потрошња по становнику упоредива са САД.

И Кина и САД, услед ниске основице на почетку 2020. због закључавања становништва како би се спречило ширење вируса COVID-19, имају високе стопе раста промета у малопродаји: Кина за 29,6% а САД за 22,2%. Изгледа нестварно стопа раста куповине аутомобила у САД од 44,6% или одеће од 57,7% јер је то раст који се у нормалним условима оствари за 10 или 15 година. Али, прошле године је потрошња била пригушена, па је сада експлодирала, као да се ради о показатељима Кине, а не САД.

Кина, на жалост, приказује промет у малопродаји на другачији начин у односу на статистичке стандарде у САД и ЕУ, па је и промет приказан само за велике компаније изнад одређене величине, које су учествовале само са 38,3% у укупном промету, што чини податке неупоредивим, осим за основне вредности попут укупног промета, трговине преко интернета, куповине аутомобила и промета у ресторанима и кафићима.

Укупан промет у Кини, у периоду јануар-април, износио је 2.122 милијарде долара, а у САД 2.254 милијарде те је Кина имала 94,1% од промета у САД. Када се ови подаци поделе са бројем становника, промет у Кини је био 1.518 а у САД 6.780 долара по становнику.

Промет преко интернета и поште у Кини је био за 45,9% већи него у САД, износио је 472 милијарде према 324 милијарди. По становнику, у просеку, Кинези су потрошили на овај начин по 338 долара а Американци по 973 долара.

У местима за јело и пиће однос је био 214,3 према 234,2 милијарде долара и по становнику 153 према 705 долара.

Интересантно је још споменути апсолутне вредности промета моторним горивима и куповине аутомобила, као и њихове односе унутар ових земаља. Кинези су потрошили 55,9% од вредности потрошње на гориво у САД и 44,2% од промета аутомобилима и њиховим деловима.

У Кини је на куповине аутомобила (у великим продајним фирмама, не и укупно) потрошено 219,5 милијарди долара а на гориво 93,6 док је у САД потрошено 496,1 и 167,4 милијарди долара.

Вредност промета аутомобилима била је 2,35 пута већа него промета горивом у Кини док је у САД однос био 2,96:1. Раст цена горива, уколико се догоди, требало би да утиче на смањивање ове релативне разлике у обе земље, како због мање потрошње горива тако и због мањег промета аутомобилима.