Poređenje industrijske proizvodnje i drugih delatnosti bivših jugoslovenskih republika u 1981. i 2011. godini

Izvršena poređenja imala su za cilj da ukažu na odnose veličina pošto je nemoguće da budu tačna, ukoliko se uzme u obzir mnogo faktora poput: promene relativnih cena između različitih delatnosti; promene vrednosti dolara i realnih efektivnih kurseva zemalja; promena klasifikacija delatnosti…

Uzevši u obzir sva moguća i nemoguća ograničenja potrudili smo se da koliko je moguće približimo podatke.

Važne napomene:

• U rudarstvo sam uvrstio: proizvodnju uglja, preradu uglja, proizvodnju nafte i zemnog gasa, proizvodnju rude gvožđa, proizvodnju ruda obojenih metala, proizvodnju nemetalnih minerala, proizvodnju kamena i peska.
• Podatak za prerađivačku industriju u 1981. godini manji je za proizvodnju derivata nafte, koja je tada bila data zajedno sa vađenjem nafte i gasa.
• Podaci o BDP-u Hrvatske su za 2010. godinu, a po oblastima prerađivačke industrije su za 2009. godinu.

Iz ovakvih, kakvih-takvih podataka, možemo izvući par komentara.

U 1981. godini Srbija je imala najveću dodatu vrednost u gotovo svim delatnostima. Makedonija je imala u proizvodnji i preradi duvana, Hrvatska u koži i obući, vodoprivredi, saobraćaju, turizmu i zanatstvu, BiH u proizvodnji rezane građe i ploča, a
Slovenija u proizvodnji električnih mašina i aparata, i proizvodnji nameštaja.

U 2011. godini Hrvatska je imala najveći BDP (58,6 milijardi dolara), ispred Slovenije (50,5) i Srbije (43,9 milijardi dolara), koja je imala veći od ostalih država i teritorija uzetih zajedno. U prerađivačkoj industriji Slovenija (8,9 milijardi dolara), bila je ispred Hrvatske (8 milijardi dolara) i Srbije (6,2 milijarde dolara). Srbija nije imala najveću dodatu vrednost ni u jednoj oblasti prerađivačke industrije, dok je zadržala najveću samo u poljoprivredi, rudarstvu, proizvodnji električne energije i u zdravstvu.

Fokus nam je na donjoj tabeli o dolarskim dodatim vrednostima u oblastima prerađivačke industrije u 1981. i u 2011. godini. Slovenija je povećala dolarsku vrednost prerađivačke industrije za 164%, Hrvatska za 108%, Srbija za 8%, a Bosna i Hercegovina za 1%. Na osnovu indeksa fizičkog obima proizvodnje ove dolarske indekse bi trebalo podeliti sa 2 ili sa malo više od dva da bi se došlo do realnih indeksa dodate vrednosti.

Uzevši u obzir ove indekse jedino je BiH neznatno pogoršala relativnu poziciju u odnosu na Srbiju: dodata vrednost u 1981. je bila manja za 64,2%, a u 2011. godini za 66,4%. Hrvatska je imala 32,8% manju vrednost u 1981, a u 2011 je imala za oko 30% veću, dok je Slovenija imala za 40,8% manju, a u 2011. godini za 45% veću dodatu vrednost u prerađivačkoj industriji, u odnosu na Srbiju.

Prokomentarisaćemo podatke po oblastima prerađivačke industrije.

–         Sve četiri države su povećale dodatu vrednost u prerađivačkoj industriji: BiH i Hrvatska za identičnih 3,7 puta, Slovenija za 2,7 puta, a Srbija za 78%. Ukoliko bi se podaci deflacionirali dolarskom inflacijom u 30 godina i promenama kurseva došli bi smo do realnog smanjenja dodate vrednosti ove delatnosti u Srbiji;

–         Proizvodnja pića (u BiH prikazana kod prehrambenih proizvoda), imala je rast dolarske dodate vrednosti u Hrvatskoj 4,7 puta, u Sloveniji 2 puta, a u Srbiji je ona utrostručena. Za Srbiju je ovo najpovoljniji pokazatelj uz duvan i proizvode od gume;

–         Proizvodnja duvanskih proizvoda u Hrvatskoj je imala rast dolarske dodate vrednosti 6,2 puta, u Srbiji 3,3 puta, dok je u BiH povećana za dve trećine, a u Sloveniji ova oblast više ne postoji, dok je pre 30 godina imala minimalnu vrednost.

–         U proizvodnji tekstila došlo je do ogromnog realnog pada u svim zemljama, mada je BiH imala nominalni rast dolarske vrednosti za 21%. U Sloveniji je smanjenje iznosilo 29%, u Hrvatskoj 58%, a u Srbiji 73%. Kada bi se iz nominalnih ovi podaci pretvorili u realne došli bi smo do smanjivanja proizvodnje tekstila u Sloveniji za više od tri puta, u Hrvatskoj 5 puta, a u Srbiji je ona smanjena više od 8 puta.

–         U proizvodnji odevnih predmeta Hrvatska je imala istu nominalnu vrednost kao i u 1981 godini dok je ona smanjena za po 56% u BiH i u Sloveniji i za 60% u Srbiji.

–         Proizvodnja kože i predmeta od kože je jedina oblast, uz proizvodnju nameštaja, u kojoj je u svim državama smanjena dodata vrednost: u Sloveniji za 10%, BiH za 28%, Hrvatskoj za 47%, i u Srbiji za 63%.

–         Dodata vrednost drvne industrije povećana je u Sloveniji 3 puta, u Hrvatskoj 2,7 puta, u Srbiji za dve trećine, dok je u BiH smanjena za 17%.

–          U proizvodnji papira, kartona i sličnih proizvoda u BiH je smanjenje iznosilo istih 17%, dok je povećanje u Hrvatskoj bilo 15%, u Srbiji 25%, a u Sloveniji 54%.

–         Hemijska industrija je podeljena na osnovne hemikalije i na proizvodnju lekova, tako da podaci nisu uporedivi. Uglavnom, dok su u 1981 godini Srbija, Hrvatska i Slovenija imale relativno slične dodate vrednosti u hemijskoj i farmaceutskoj industriji, u 2011 godini je Slovenija stekla nenadoknadivu prednost: 1.428 miliona dolara, prema 574 u Hrvatskoj i 447 miliona u Srbiji.

–         U proizvodnji proizvoda od gume i plastike Slovenija je povećala dodatu vrednost izraženu u tekućim dolarima 13 puta, BiH 8 puta, Hrvatska 3,6 puta, a Srbija tri puta.

–         Kod proizvodnje nemetalnih minerala proizvodnja u Hrvatskoj je povećana za 107%, , u Sloveniji za 78%, BiH za 71%, dok je u Srbiji smanjena za 17%.

–         U proizvodnji osnovnih metala dodata dolarska vrednost povećana je u Sloveniji za 108%, u BiH za 1%, a smanjena je u Srbiji za 16%, i u Srbiji ze 69%.

–         Metaloprerađivačka industrija je u Sloveniji povećana 3 puta, u Hrvatskoj za 82%, dok je u BiH smanjenje iznosilo 42%, a u Srbiji 46%.

–         Elektroindustrija je podeljena na proizvodnju računara, elektronskih i optičkih proizvoda i na proizvodnju električne opreme, pa podaci nisu uporedivi. Kao i kod hemijske industrije, i ovde je Slovenija stekla ogromnu prednost, dok je u 1981. godini imala neznatno veću dodatu vrednost u odnosu na Srbiju, i za trećinu veću nego u Hrvatskoj. U zbiru ove dve oblasti stvaraju dodatu vrednost od 1.103 miliona dolara u Sloveniji, 727 miliona u Hrvatskoj i 290 miliona u Srbiji.

–         Mašinska industrija je imala rast dolarske dodate vrednosti samo u Sloveniji 2,5 puta, dok je ona u Hrvatskoj smanjena za 7%, u BiH za 37%, a u Srbiji za 63%.

–         Proizvodnja motornih vozila je oblast gde je Srbija ostvarila ubedljivo najdublji pad, za 85%, a i u BiH je ovo oblast sa najvećim padom za 69%. U Hrvatskoj je smanjenje iznosilo 3%, a u Sloveniji je povećana dodata vrednost 4 puta. Ova oblast je
pomešana sa proizvodnjom ostalih saobraćajnih sredstava, gde je u 1981 godini posebno bila brodogradnja, a sada su u ovoj oblasti uz brodogradnju i druga saobraćajna sredstva, te ostala saobraćajna sredstva nećemo komentarisati.

–         Dolarska dodata vrednost u proizvodnji nameštaja smanjena je u svim državama, od 5% u Hrvatskoj, do 8% u Sloveniji, 33% u Srbiji i 45% u BiH.

–         Ostale prerađivačke oblasti i popravka i montaža mašina nisu vremenski uporedive.

Očitavanje izračunatih podataka ne uključuje istraživanje uzroka i posledica, šta se i kako dogodilo i kako iz stanja u kome se sada nalazimo pokrenuti rast industrijske proizvodnje i povećanje dodate vrednosti. Ali, i ovakve konstatacije su neophodne da bi se znalo kuda dalje.