Poređenje ekonomija Kine i SAD

У табели су приложени неки од најважнијих макроекономских података две највеће светске економије, а ради констатовања стања и указивања на будуће трендове.

Кина је званично у 2014 години постала највећа светска економија, већа од САД, а већ у 2015 години ће постати већа и од збирне економске величине Европске Уније, мерено куповном снагом домаће валуте. Када се мери текућим курсевима валута, она то још увек није, али у њеном интересу је да што дуже то и не постане како би задржала извозну конкуретност и на извозу заснован економски раст.

Када из САД и ЕУ „притискају“ Кину да ојача своју валуту, а указујући на ову економску величину Кине, њено руководство посегне за аргументом да посматрано по становнику њена економија је још увек много сиромашнија од САД и ЕУ. По тржишним курсевима валута, у 2014 години САД има 7,2 пута већи бруто домаћи производ по становнику од Кине, а по куповној снази он је већи 4,2 пута. Овде постоји и питање расподеле годишњег економског колача по групама становника, али и ту ће Кина имати адекватан аргумент на критике које јој се упућују.

У 2009 години Кина је постала највећи светски извозник робе, престигавши у тој години Немачку и САД, услед мањег пада извоза, у односу на пад у овим земљама. За 5 до 7 година имаће вредност извоза која ће бити већа од збирне вредности извоза ове две економске силе. На приговоре и претње трговинским санкцијама из Кине ће стићи одговор да је додата вредност у њеном извозу мања од истих вредности код ових земаља, а и да су у великом проценту извозници филијале транснационалних компанија из ових земаља, па да ће санкцијама Кини погодити своје најмоћније компаније.

Код робног увоза САД су још увек на првом месту, али ће и ту Кина преузети лидерску позицију за две до три године.

САД су имале 3,4 пута већу вредност извоза услуга од Кине, у 2014 години, али ће се ова предност у наредним годинама топити, а да не лицитирамо, за колико година ће и ту Кина преузети водећу позицију. Много раније ће је преузети као увозник услуга јер САД имају само 38% већу вредност од Кине.

У кумулативним страним улагањима САД ће у пар наредних деценија задржати водећу позицију, јер су у 2013 години имале 10 пута већу вредност укупно уложених инвестиција у иностранству од Кине. У 2013 години САД су имале 3,3 пута већу вредност одлива од Кине, што упућује на смањивање релативне разлике (10:1) из године у годину.

И код прилива СДИ САД стоје много боље, јер су у кумулативу примиле 5,2 пута више инвестиција, али су у 2013 години имале за 51,6% већу вредност прилива од Кине. Једна мега трансакција између стране и кинеске компаније довољна је да Кина постане највећа земља годишњег прилива страних инвестиција у било којој од наредних година.

Додата вредност прерађивачке индустрије у САД је била већа за 8,7% него у Кини у 2013. Години, па је у 2014 години Кина и по овом показатељу премашила САД. Међутим, овде се ради о текућим курсевима. Посматрано по куповној снази валута, Кина је још 2009. године имала већу вредност индустријске производње у односу на САД, а сада се ближи двоструко већој вредности.

Штедња, инвестиције и јавни дуг указују на кинески потенцијал даљег раста, док војни издаци САД-а указују на лидерску позицију коју ће оне настојати да што дуже сачувају.

Инвестиције у Кини чине фантастичних 48% БДП-а, према 20% у САД-у, а штедња учествује са 49% у БДП-у Кине, а само са 17% у САД. Ту је асиметрична позиција ове две велесиле: Кина има огроман вишак новца за улагања у иностранство (највише га улаже у трезорске папире САД), док инвестициона активност у САД зависи од туђег новца.

Јавни дуг Кине учествује са 41% у БДП-у, а у САД са 106%, и у јавном дугу САД Кина има значајан удео. У случају јачег трговинског конфликта који би евроатлански савезници предузели против Кине, ово би била најјача полуга којом би ова земља могла да узврати дестабилизујући комплетан економско-финансијски систем „Запада“.

И на крају, ако се не постижу жељени резултати политиком и економијом на сцену ступа војска. А ту је предност САД изузетно велика. На основу удела у БДП-у војних издатака у 2012 години проценили смо ове издатке у 2014 години где САД 3,7 пута више новца улажу у ову племенито хуманитарну намену од Кине.

Али, Кина у било ком тренутку може да нагло повећа улагања у ову сврху, било због спољне опасности или због економског раста, док су могућности САД за такву операцију ограничене. Уколико се ставе у однос војни издаци и дефицити (буџетски, трговински, штедња-инвестиције) испада да највећим делом америчку војску финансира остатак света (трговински дефицит САД износи 524 милијарде долара, а војни издаци су око 758 милијарди).

И тако, свет улази у врло неизвесну и нестабилну фазу, где се лидерска позиција у појединим сегментима неће лако препуштати Кини.

Кад размишљам о овим нестабилностима сетим се Анјштајна. На питање којим оружјем ће се водити Трећи светски рат одговорио је да не зна, али да је сигуран да ће се Четврти водити моткама. Парафразирам.