Poljoprivredno-prehrambeni sektor u bruto dodatoj vrednosti Srbije

Према подацима из базе РЗС-а бруто додата вредност (БДВ) повећана је у Србији за 71,8% од 1996. до 2018. У истом периоду пољопривреда, шумарство и рибарство су смањили БДВ за 1,1%, па је удео ових делатности смањен са 13,7% у 1996. на 7,9% у 2018.

Пољопривреда има мултипликативни ефекат на остатак економије па смо овде „формирали“ пољопривредно-прехрамбени сектор (ПП даљем текст) и додали три делатности прерађивачке индустрије: производњу прехрамбених производа, производњу пића и производњу дуванских производа.

ПП сектор је повећао БДП у претходне 22 године за 3,6%, што даје просечну годишњу геометријску стопу раста од 0,162%. Пошто је укупан БДП повећан за 71,8% (по просечној геометријског стопи од 2,49%) удео ПП сектора у укупној БДВ смањен је са 19,6% на 11,8%. Без раста овог сектора ефекти мултипликације на друге секторе су изостали.

Логично је да након санкција остали сектори привреде имају вишу стопу раста од ПП сектора, јер су санкцијама били потиснути наниже, али није логично да ПП сектор у целом овом периоду посматрања стагнира. Он има оштре међугодишње промене, у складу са метеоролошким условима, али у целом периоду има равну линију као покојник још увек прикључен на апарате.

Осим што је ПП сектор стагнирао и прехрамбена индустрија је имала подпросечан раст од 51%  у кумулативу, а 1,9% у просеку годишње), па је заправо раст БДВ-а највећим делом (73,5% од укупног раста) потекао од пораста услужног сектора. Услуге су имале раст за 100,8% а производни део 40% (укључује и грађевинарство, рударство, електропривреду и водопривреду). Услуге су повећале удео у БДВ- са 52,4% на 61,2%, што значи да су оне у потпуности заслужне за пад удела ПП сектора. Заправо, нису заслужне услуге, већ држава којој је важнија наплата ПДВ-а на увозну робу (и на услужни сектор ослоњен на увоз) од опоравка и модернизације пољопривредне производње. Има ту позитивних помака попут акције обнове задругарства, али то је далеко од стварног износа финансијске помоћи потребног примарној пољопривредној производњи (не великим компанијама у овој области).

У односу на пад пољопривредне производње, лова и пратећих услуга за 2,3%, остале делатности ПП сектора су оствариле раст у периоду посматрања. Ређајући их по вредности БДВ-а (где је удео пољопривреде 66,6%) прехрамбена индустрија је остварила раст БДВ-а за 12,4%, производња пића 15,9%, шумарство и сеча дрвећа 32,9%, производња дуванских производа 54% и рибарство и аквакултуре, као статистички занемарљива делатност, повећана је 3,7 пута.

Од осталих појединачних делатности издвојили смо неколико а ради поређења величина, или промењених навика у понашању становништва које су се догодиле у претходних 22 године.

Рачунарско програмирање и архитектонске и инжењерске делатности, узете заједно, у 2018. су имале већу вредност БДВ-а од прехрамбене индустрије. У 1996. оне су имале само 4% од додате вредности прехрамбене индустрије. То је добро и повољно да наши паметни програмери, архитекте и инжењери добро зарађују новац у мајчици Србији, али боље би било да уз њихов раст постоји и раст прехрамбене индустрије како при примарна пољопривредна производња лакше налазила купца и како би живот у селима постао богат и исплатив, а не само пуко преживљавање уз гледање у небо.

Издвојене су и четири делатности у области „Уметност, забава и рекреација“ а да илуструју  колико сумарна статистика уме да доводи до погрешних закључака. Ова делатност, њена додата вредност, је повећана 2,3 пута и рекло би се да поцркаше од среће наши уметници. Међутим, уметници су имали раст од 38,3%, што је скоро упола мање од просека за целу економију, библиотеке, архиви, музеји, галерије и друге културне делатности су чак смањиле БДВ за 6,1%, што значи да нам је до историје и културе још мање стало него до села и пољопривреде. А овај раст су „набуџили“ коцкање и клађење, чија је БДВ повећана 4 пута и спортске, забавне и рекреативне активности, које су повећане 2,5 пута. И тако, помисли човек како је лепо да нам расту уметност, забава и рекреација, кад оно коцкање је ушло у легалне токове, као и део фудбалских трансфера.

У посматране 22 године смањен је број становника Србије, до 1995 увећан за избеглице из БиХ и Хрватске, како због одласка избеглица тако и рођених у Србији, уз повећање просечне старости становништва и повећање концентрације становника у неколико највећих урбаних целина.