Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима које је наша царина доставила СТО-у у 2014. години је пољопривредно – прехрамбени (ПП) извоз износио 2.270 милиона евра и учествовао је са 20,4% у укупној вредности робног извоза. ПП извоз је, упркос поплавама и другим временским непогодама, повећан за великих 9,1%, или за 188,8 милиона евра. Када се искључи ПП сектор, остатак извоза, индустријског, смањен је за 62 милиона евра, или за 0,7%. ПП сектор је био довољан да објасни разлику од -0,7% индустријског извоза до +1,2% укупног извоза.
Мада учествује само са петином у укупном извозу, његов удео у новоствореној вредности извоза је значајно већи. За колико, недостају инпут-аутпут табеле како би смо израчунали увозну компоненту и домаће материјалне трошкове. Извоз друмских возила у вредности од 1.465 милиона евра у 2013 и 1.332 милиона евра у 2014 години лепо звучи, а и значајно је определио високу динамику раста укупног извоза у 2013 години. Када се ова вредност „ољушти“ и сведе на плате радницима и плаћене порезе и доприносе држави, остане неколико пута мање додате вредности од ове замаљске и надземаљске производње. Посматрајући по три куће на једном плацу у селу Ждрело код Петровца на Млави, дошао сам на идеју о економском развоју Србије заснованом на економији од три нивоа: подземни (наменска привреда, производња оружја и муниција), земни (пољопривреда) и надземни (прехрамбена индустрија). Политике подстицаја наталитета у сеоским срединама и заштите домаћег ПП сектора, уз стимулисање индустрија оружја и хране прекинули би ово медијско-макроекономско лутање и излуђивање, створили би основ да потврдимо мисију „небеског народа“, макар да узлетимо (у случају експлозије у подземном нивоу економије)… Ну, где ја одох…
ПП сектор није наша развојно-извозна шанса, макар не у статистичком смислу, али се кроз историју доказао као суштински амортизер свих невоља кроз које је Србија пролазила, укључујући ту и ратове, санкције, приливе избеглица, хиперинфлацију… Да није било хлеба, млека и меса (три најјача оружја, рекао би Жика Павловић из Раниловића), што шта би у Србији данас било другачије.
Како год било, у 2015. години можемо да очекујемо нову рекордну вредност извоза ПП сектора од преко 2,5 милијарди евра. Да би се овај пораст извоза остварио довољни су вишкови кукуруза из 2014. године, а сви други производи могу само додати овој збирној вредности и укупном порасту извоза.
Извоз већи од милион евра постоји код 105 група производа, код 79 група производа четвороцифрене ХС класификације био је мањи од милион евра, а код 12 група производа извоза у 2014. години није било.
Осам група производа довољно је да се објасни половина укупног ПП извоза, и то су:
Кукуруз – 374,5 милиона евра,
Смрзнуто воће 273;
Цигарете 107,5;
Шећер 97,6;
Хлеб, бисквити, вафели, кекси 73,8;
Сунцокретово уље 73,8;
Безалкохолна пића 72,2; и
Пшеница 66,3 милиона евра.
Следи низ производа тешких више десетина милиона евра, попут јабука, разних прехрамбених производа, пива, хране за животиње, свињетине, чоколаде, сирева, бобичастог воћа…
Свим овим производима посветићемо током 2015. године посебну пажњу: где је Србија у светском извозу, каква је била динамика претходних година,итд…
На слици је приложено првих 50 група производа рангираних према вредности извоза у 2014 години:
