Prema američkim podacima američki robni izvoz u julu iznosio je 133,5 milijardi dolara i povećan je za 9,2% u odnosu na jul 2017. Izvoz u Kinu iznosio je 10,3 milijarde dolara i povećan je za 2,2%. Znači, izvoz u Kinu je podprosečno povećan.
Ukupan uvoz SAD u julu je iznosio 223 milijarde dolara (+12,7%) a iz Kine je iznosio 49,1 milijardi dolara (+8,2%) i on je podprosečno povećan.
Ipak, ovo su još uvek podprosečne ali pozitivne stope rasta. Izvoz u Kine je samo u januaru, martu i junu brže rastao u odnosu na prosečnu dinamiku, dok uvoz iz Kine ima od aprila nižu stopu od prosečne.
U periodu januar-jul ukupan uvoz SAD povećan je za 9,2%, a iz Kine za 8,5%, dok je izvoz SAD povećan za 9,5%, a u Kinu za 8,7%. Mada su stope rasta razmene sa Kinom malo niže od prosečnih valja reći da je globalizacija svetske ekonomije napredovala dok je robna razmena sa Kinom rasla znatno brže od prosečne stope. A još uvek nismo došli do pada.
Deficit SAD u robnoj razmeni sa Kinom smanjen je sa 217,8 milijardi dolara, u 7 meseci 2017, na 212,8 milijardi dolara, što je smanjenje za samo 2,3%. Reklo bi se, „tresla se gora, rodio se miš“. Ali ko tako misli, pogrešno razmišlja: ovo je boj slonova koji još nije ni počeo, tek se pravi šteta na travi pod nogama.
Koristi od izvoza u SAD i Kinu do sada su bile relativno male. Srbija, sem oružja i municije, nema mnogo toga kvalitetnog da ponudi američkim građanima. Stoga neće trpeti velike štete sa te strane. U Kinu izvoz do sada gotovo da nije postojao, pa su njegove mogućnosti za rast neograničene, ako se ima šta i po što nižim troškovima transporta do ove slonadije.
Šteta po našu slamku među vihorovima mogla bi doći preko niza vetrova: od opšteg pada investicija u svetu, preko pada direktnih investicija, manjeg uvoza glavnih partnera…
Na nama je da pažljivo pratimo ovo slonovsko zagrevanje i da konstatujemo učinjenu štetu kako nam podaci sa bojnog polja budu pristizali.