Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС-у
Почевши од 24.2.2022. Запад је запленом руске имовине уништио међународни економски систем какав је формиран у Бретон-Вудсу 1944. године. Уколико је могуће да колективни Запад заплени сву имовину војне, политичке и економске силе каква је Русија, шта око 150 преосталих земаља у којима живи 7 милијарди људи може да очекује (златна милијарда живи у ових 50-так русомрзаца са све сателитима – мада садашњи догађаји у Француској указују и да је ово људско злато кварљива роба)?
Урушавање овог глобалног система владања мањине над већином светског становништва почело је раније (заплена девизних резерви Венецуеле) или чак много раније (санкције СРЈ и заплена њених девизних резерви и остале имовине 1992), када је доминација тек успостављана.
Заплена руске имовине у развијеним земљама оставила је остатак света пред избором да се било којој од ових држава то исто догоди, или да полако крену да повлаче девизне резерве из САД-а и да мењају структуру спољних и јавних дугова. Већина је изабрала ову другу могућност.
Вест (https://www.batimes.com.ar/news/economy/short-on-dollars-argentina-makes-imf-loan-repayment-partly-with-yuan.phtml) да је Аргентина одлучила да доспелу обавезу према ММФ-у делом врати у специјалним правима вучења а делом у јуанима показује да је овај процес бекства из система власти богатих земаља већ далеко одмакао. Размажено богаташко дерле је разбило скупу играчку док сиромашна дечица морају да из самог живота измишљају нове играчке (видети Бодлера: Играчка сиромаха).
У жељи да спасе аргентинску економију њен председник је ишао код Бајдена да га замоли да ММФ ублажи критеријуме и мере које примењује према Аргентини док је амерички председник похвалио ову јужну сиротицу да је, као и већина земаља у свету, осудила руску агресију на Украјину. Пошто се ближе избори у Аргентини, који ће бити у октобру ове године, власти ове земље су измолиле Бразил и Кину да повећају вредност отворених кредитних линија које ова земља користи. Сада су те кредитне линије искоришћене како би се вратиле обавезе према ММФ-у, а да се при томе не троше и онако симболично мале преостале девизне резерве.
Могућношћу да се доспели дугови враћају новим дуговима Кини уцењивачка моћ Запада слаби, па не треба сумњати да ће се постепено смањивати број земаља које у УН осуђују Русију, а да ће се повећавати вероватноћа да ће се створити неке нове уједињене нације сиромашних земаља које ће се окупити око БРИКС-а или ШОС-а.
Кина својим директним инвестицијама и кредитима већ одлучујуће утиче на привредни раст великог броја земаља у Латинској Америци, Африци и Азији. Њену улогу ће све више појачавати Саудијска Арабија, УАЕ и друге земље са вишком новца који је раније био депонован у САД (петродолари), а сада ће све више да се користи за раст моћи и утицаја ових земаља.
За квантификовање ових глобалних промена неопходна је добра аналитика:
- Колико су повећане девизне резерве сиромашних земаља у злату?
- Колико су јавни дугови кренули да мењају повериоца?
- Колики је раст удела јуана и осталих валута у међународној трговини, девизним резервама и прекограничним дуговима?
Не треба сумњати да ће у будућности бити све више вести попут ове: https://www.rts.rs/vesti/svet/5153242/tajvan-honduras-priznanje-peking-tajpej-kina.html.
Jedan komentar
Ping: Мирослав Здравковић: Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС - Журнал