Početak izvozne preorijentacije kroz promenu strukture investicija: ulaganja po opštinama u 2012 godini

Pošto je izašao godišnjak okruga i opština za 2013 godinu, u kome su podaci o novim investicionim ulaganjima u osnovna sredstva po opštinama za 2012 godinu, red je da pohvalimo lepe statističke podatke. Ovi podaci se odnose na pravna lica i ne uključuju male firme, u skladu sa nekim članom 7 o računovodstvu, a ne uključuju ni preduzetnike niti ulaganja u zoni crne i sive ekonomije, kao ni ulaganja individualnih poljoprivrednika, investicije domaćinstava…

Ovi podaci su indentifikovani u vrednosti od 608,5 milijardi dinara, ne računajući male firme, u skladu sa nekim članom 7 o računovodstvu, a ni preduzetnike niti ulaganja u zoni crne i sive ekonomije, kao ni ulaganja individualnih poljoprivrednika, investicije domaćinstava, što predstavlja 5.358 miliona evra, a što je rast za 10,8% u odnosu na 2011 godinu, u iznosu od 523 miliona evra. To se dogodilo u godini sa minimalnim registrovanim stranim ulaganjima, i gotovo da je bilo uporedivo sa rekordnim vrednostima investicija u 2007 (6.022 miliona evra) i u 2008 (5.772 miliona evra), kada su vrednosti stranih direktnih investicija bile gotovo deset puta veće (2.513 i 2018 prema 274 miliona evra u 2012). Iz ovog podatka se može izvući zaključak da strana direktna ulaganja uopšte nisu neophodna radi ekonomskog rasta, kako se nama maloumnima to servira, jer su i domaća ulaganja velika i u regionalnim poređenjima. E sad, pošto je Srbija puna svakojakog rastinja, pa ima i grmlja, zec se krije u činjenici da je velika vrednost reinvestiranih ulaganja koja nije registrovana kao priliv stranih direktnih investicija. NIS je najočitiji primer, jer su njegova ulaganja u rafineriju u Pančevu i u Novom Sadu (mesto knjiženja za eksploataciju nafte), veoma uticala na ukupnu vrednost investicija u 2011. i u 2012. godini, a zasnivala su se na ogromnom profitu koji je reinvestiran, a nije podeljen akcionarima.

I bez ovih statističkih zečeva, struktura investicija, tačnije promene u strukturi po delatnostima, je veoma povoljna jer nas iz „Šoping mol“ preobražavaju u „izvozno-orijentisanu“ ekonomiju. Ukupna vrednost investicija smanjena je za 22,4%, u čemu u trgovinu za dve petine, a u saobraćaj i skladištenje za tri petine, dok su povećana u prerađivačku industriju za petinu, у рударству су повећана за 52%, у производњи и дистрибуцији електричне енергије су на истом нивоу од 478 милиона евра, а смањена су у пољопривредним фирмама за 43%, у односу на 2008 годину, што баш и није лепо.

Док је укупна вредност инвестиција повећана за 523 милиона евра, у прерађивачкој индустрији је раст улагања износио 597 милиона евра, што значи да се по њиховом одбитку збирна вредност улагања у све остале делатности смањила за два процента (са 3.624 на 3.550 милиона евра). То се односи на 2012. у односу на 2011. годину. Улагања у државну управу смањена су са рекордних 531 милион евра у 2011 на 182 милиона у 2012 години, те је ово највише утицало на пад улагања. Инвестиције у образовању повећане су са 41 на 73 милиона, а у здравству минимално смањене са 99 на 96 милиона, таман да не будемо неписмени и да не помремо више у односу на дугорочне трендове.

Инвестиције у уметности, забави и рекреацији су смањене са 147 на 52 милиона евра, а упркос прогресивном расту фарми и сличних програма. Ваљда ове турске, индијске и сличне серије покривају ту уметничко-инвестициону празнину. Шта ће нама култура (уз образовање и здравство)? И тако, ово су нека запажања у погледу динамике инвестиција по делатностима.

Што се тиче улагања по градовима и општинама Крагујевац је довољан да објасни укупан раст улагања јер су у њему она повећана за 560 милиона евра (са 214 на 774 милиона евра), а што је повезано са растом улагања у прерађивачкој индустрији. Али, пошто су у нашој престоници Београду улагања смањена чак за 374 милиона евра (са 2.320 на 1.946 милиона), то значи да има, претпостављамо пуно општина у којима су увећана.

Као суверени диктатор на порталу проглашавам јануар месецом у коме ће основна тема бити инвестиције, без којих будућности нема, или је има са још мањим бројем запослених и мањим платама. А да бих у пар постова изнео основна запажања рангова по општинама и делатностима, јер постоје високо концентрисане инвестиције на пар општина, као што постоје и веома расута улагања, а она су то типично у прерађивачкој индустрији, па њено наглашавање осим извозне компоненте, као и развојне има и регионалну компоненту, јер без регионалног развоја нема ни будућности Србије, а то зато што још увек нема података о попису становништва у БиХ по општинама и по нацијама, јер нам је у јануару 2012 године демографија Србије по општинама и по нацијама била главно покриће да постова буде свакога дана. У постовима нећемо прилагати слике-табелице, како не би смо повећавали обим прикуљања података са портала, који се повећава и пробија бизнис тарифу, а упркос брисању мноштва постова са портала, махом оних неинтересантних и под заштитом од јавности.

Пре општинских података треба похвалити и чињеницу да је по становнику, не рачунајући његово смањење већ само пописне податке, вредност инвестиција повећана са 577 евра у 2010, на 679 у 2011, и на 752,5 евра у 2012. години. Кад би и тачне податке о (смањеном) броју душа навели, раст би изгледао још импресивнији. По квадратном километру српске територије, искључујући неправедно отету, али не и од наших политичара признату, свету српску земљу, инвестиције су повећане са 53 хиљада евра у 2010. на 62 у 2011. и на 69 хиљада у 2012. години. Кад Арапи и сви други пријатељи, јер ми непријатеља немамо, крену да инвестирају, биће много дуга година како би чекали да напишемо још један сличан текст о инвестиционим улагањима.

Вратимо се на општине. Од 161 општине, рачунајући београдске, али не и других градова, у 2012. години повећање инвестиција имале су 92, у износу од 1.209 милиона евра, а смањење је имало 69 општина у износу од 509 милиона евра. Највећи раст инвестиција имали су Крагујевац, Бор, Нови Сад, Медвеђа, Инђија, Рашка и пет београдских општина, а највеће смањење четири београдске општине (Врачар за 126 милиона евра, Савски Венац за 109, Земун и Лазаревац), Ниш, Смедерево, Бечеј, Прокупље, Краљево и Мајданпек. Процес дебеоградизације Србије је видљив из пада укупне вредности инвестиција у области Београд, са поменутих 2.320 на 1.946 милиона евра, а што је огроман пад у односу на 2.810 милиона у 2008. години. Деновосадизација се не догађа у Војводини јер Нови Сад има стабилни удео од око 33% у укупним инвестицијама у овој аутономној српској покрајини.

Када посматрамо само вредност инвестиција, њих је највише било у Крагујевцу (774 милиона евра), па на Новом Београду (441), Новом Саду (435), Панчеву (285) и у још пет општина у Београду. Мање од милион евра регистровано је у 33 општине, у којима је у збиру живело 469 хиљада лица, а ни једна није имала више од 31 хиљаду становника у време пописа. Биће пост насловљен „Српски сирочићи“ а бавиће се општинама где сем у државну управу, здравство и образовање готово да никаквих улагања и нема.

Инвестиције по становнику износиле су 1.187 евра у Београду, 691 евро у Војводини, 688 у Шумадији и Западној Србији, а 383 евра у Јужној и Источној Србији. По квадратном километру грешне српске територије највише је било инвестиција у Београду (603 хиљаде евра), затим Војводини (61 хиљада), у Шумадији и Западној Србији (52 хиљаде), и у Јужној и Источној Србији (23 хиљаде).

По запосленом је у Србији инвестирано по 3.097 евра, где у Шумадији и Западној Србији по 3.417, испред Београда са 3.404, Војводине 2.928 и Југо-Источне Србије са 1.925 евра.

По становнику инвестиција је било највише у Савском Венцу (4.722), Крагујевцу (4.361) и у Медвеђи (4.106), а најмање у Сврљигу, Крупњу (по 9 евра), у Белој Паланци (5) и у Трговишту (2 евра).

Пет општина у Београду је имало више од милион евра по квадратном километру и то Врачар (54 милиона), Стари Град (30), Савски венац (13), Нови Београд (10), и Звездара (6,7). Мање од хиљаду евра имало је 13 општина, а најмање Трговиште (30 евра), Бела Паланка (125) и Сврљиг (258).

Исте три општине предводе дно листе у инвестицијама по запосленом: Трговиште има само 12 евра, Бела Паланка 35 а Сврљиг 62 евра. Тител се ту умешао са 42 евра по запосленом. Највише инвестиција по запосленом имали су Медвеђа (22.340 евра), Крагујевац (19.322), Бор (12.080) и Панчево (10.078 евра).

И тако, следе рангирања општина по делатностима, а да би стекли увид у неке детаље који стоје иза ових градско-општинских тотала.