PKB – neke činjenice

Србија нема нити може да добије ни метар земље на Косову и Метохији, али зато може да прода више од 5% територије града Београда (170 квадратних километара од 3.223 километара) и то по цени која је 4 пута мања од вредности капитала ПКБ-а. Наравно, могуће је да Арапи не уложе ни цента, већ да дају оперативни кредит по каматној стопи од 8-10% како би извлачили профит, а ПКБ да и даље ствара губитак у пословању. Али, овде се не бавимо Арапима већ основним чињеницама о ПКБ-у.

Шта нам кажу подаци из биланса успеха ПКБ-а? Да је од 2013. пословање ове компаније погоршавано, те да се из 2,2 милијарде добитка прешло у губитак који је константно растао. Да ли је овде постојала јасна намера да се једно од најдрагоценијих српских предузећа (након ЕПС-а и Телекома) упропасти, а како би се продало по што нижој цени? Ово је питање за тужилаштво, ја само овде константујем податке.

Консолидовани биланс успеха ПКБ-а, у хиљадама динара:

	Пословни приходи	Пословни расходи	Добитак/Губитак
2013	5.544.021	4.828.718	2.195.864
2014	5.322.113	4.971.552	-257.017
2015	4.781.289	4.368.852	-421.111
2016	4.835.448	4.387.355	-1.274.950
2017	4.126.351	3.656.731	-2.128.269

 

Ових дана је изашла најновија публикација АПР-а „Сто нај… привредних друштава у Републици Србији у 2017“.

На страници 32. у ПДФ-у ПКБ се налази на 19. месту према вредности пословне имовине (62,1 милијарди динара). Дође као горка иронија да је окружен фирмама у хрватском власништву: на 18. месту је Мекратор-С ДОО Нови Сад, а на 20. је АД Имлек. Иронија, јер Катар уз Хрватску радо финансира филмове којима се блати Србија, али то баш никакве везе нема са будућим пословањем ПКБ-а.

Према вредности капитала (48,8 милијарди динара) ПКБ се налази на 12. месту и већина предузећа са већим капиталом је у јавном власништву. Али то је лепи списак даљих кандидата за приватизацију.

За крај прилажемо податке ММФ-а о страним улагањима у Србију за 2016 (нису још увек објавили за 2017). „Тврда“ улагања су инвестирања у инфраструктуру (зграде, машине…) док су мека улагања кроз интракомпанијске зајмове. Меким улагањима се преносе светске кризе када је матичној компанији потребна готовина, те од филијала затражи што брже раздуживање. На приложеној листи улагања у Србију, УАЕ налазе се на 26 месту, са 39 милиона долара инвестиција и 90 милиона кредита, те уделом инвестиција од само 30,3%. Мањи удео инвестиција у укупним улагањима, међу више рангираним земљама, имају само Хонг Конг, Кина (0,7%) и Вирџинска Острва (20,8%).

 

	Investment from:	Inward Direct Investment Positions	Inward Equity Positions (Net)	Inward Debt Instruments Positions
				(Net)	Net Debt
					Inward Debt: Resident Financial Intermediaries (Net)	Inward Debt: Resident Enterprises that are not Financial Intermediaries (Net)	Удео власничког капитала у укупном улагању
	World	30.294	22.714	7.581	0	7.581	75,0
1	Netherlands	6.024	4.016	2.008	0	2.008	66,7
2	Austria	3.525	2.755	770	0	770	78,2
3	Cyprus	2.488	2.164	324	0	324	87,0
4	Germany	1.878	1.421	457	0	457	75,7
5	Slovenia	1.760	1.351	410	0	410	76,7
6	Switzerland	1.485	961	525	0	525	64,7
7	Italy	1.441	1.226	215	0	215	85,1
8	Russian Federation	1.428	1.117	311	0	311	78,2
9	Luxembourg	1.284	1.167	116	0	116	90,9
10	Greece	1.212	993	219	0	219	81,9
11	France	1.197	1.058	139	0	139	88,4
12	United Kingdom	836	487	349	0	349	58,2
13	Croatia	821	723	98	0	98	88,1
14	Montenegro	653	627	27	0	27	95,9
15	Denmark	519	432	87	0	87	83,2
16	Hungary	453	373	81	0	81	82,2
17	Not Specified (including Confidential)	372	291	80	0	80	78,4
18	United States	266	186	80	0	80	69,9
19	Bulgaria	249	122	127	0	127	49,0
20	Romania	223	192	31	0	31	86,0
21	Bosnia and Herzegovina	182	156	26	0	26	85,7
22	Virgin Islands, British	175	36	139	0	139	20,8
23	Canada	154	119	35	0	35	77,5
24	China, P.R.: Hong Kong	144	1	143	0	143	0,7
25	Sweden	135	98	38	0	38	72,2
26	United Arab Emirates	130	39	90	0	90	30,3
27	Liechtenstein	115	86	29	0	29	74,5
28	Belgium	109	29	80	0	80	26,5
29	Slovak Republic	96	17	79	0	79	17,3
30	Israel	87	17	70	0	70	19,4

П.С. Меркатор је у прошлој години исказао губитак од 6,9 милијарди динара, што је готово половина капитала који је имао. То значи да ће вероватно у овој години отићи „испод воде“, што значи да се Агрокор у Хрватској спашава „дављењем“ фирми-ћерки у окружењу (што можда и није тачно, јер је Имлек имао добит од 4 милијарде).