Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

Изашла је полугодишња база података ММФ-а која садржи чињенице, процене и пројекције за 189 земаља (подаци за Сирију и Украјину не садрже пројекције јер им је будућност у тренутку прављења извештаја била непозната), и за тридесетак параметара.

Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је био за 0,1% мањи од оствареног у 2008. години. Са очекиваним растом од 1% у 2014 години БДП ће бити већи за 0,9% у односу на последњу предкризну годину. У време очекиваног мандата нове владе Републике Србије очекује се да ће БДП бити кумулативно повећан за 7,1%, од 1% у 2014, па 1,5% у 2015, 2% у 2016, и 2,5% у 2017. години, а да би у 2018. години имао стопу раста од 3% и још 4% у 2019. години.

За 2019. годину се очекује да ће Србија имати за 14,7% већи БДП него у 2008. години, што у једанаест година даје просечну годишњу геометријску стопу раста од 1,1-1,2%. То се стручно зове стагнација. Србија има изум како да побољша стандард својих грађана смањивањем њиховог броја па се долази до просечног раста од 1,6% до 1,7% годишње. Још када овај раст не би ишао на отплату јавног и приватних дугова, то би било стварно лепо.

Међу 187 земаља за Србију се очекује да ће у 2019, у односу на 2008. годину, бити на 151. месту према кумулативном расту БДП-а.

Међу земљама и територијама Европе најбоље је рангиран УНМИК Косово на 75. месту са очекиваним растом од 52,6%. Следи га Молдавија на 87 (+47,7%), Турска на 94 (+45,5%), Албанија на 101 (+41,7%), Пољска на 105 (+39,7%), Белорусија на 110 (+35,6%), Македонија на 115 (+34,2%), па Словачка на 123 (+27,3%). Албанија је 2000 године имала 68% БДП-а по становнику по куповној снази валуте Србије. Посматрано из супротног угла Србија је била за 47% развијенија по становнику од Албаније. У 2008. години Албанија је достигла 72,7% развијености Србије. Економска криза је убрзала процес конвергенције ове државе према Србији те је у 2013 години достигла 84,4%, у 2014 години биће на 85,7%, а у 2019 години стићи ће на 95,2% БДП-а по становнику Србије. У 2021. или 2022. години постаће развијенија од Србије. Можда и раније, јер док се за Србију претпоставља да ће имати економски опоравак у најдаљим годинама пројекције, Албанија је имала, и имаће, економски раст.

Интересантно је да се очекује да ће САД имати раст економије за 25%, што ће бити већа стопа од свих осталих земаља у Европи, које горе нису поменуте. Криза је кренула 2007 године на америчкој берзи, довела је до уласка у рецесију већине развијених земаља током 2008 године уз колапс берзи трговине и инвестиција у последњим месецима те године. САД су већ у 2010 години превазишле ниво економије из предкризног периода, и од тада имају више деценија уназад уобичајену стопу раста од 2 до 3 процената. Испод САД се налази 60 земаља од којих су 34 лоциране у Европи.

Бугарска има готово идентичну динамику опоравка као и Србија (+14,9% према +14,7% у Србији), док су од земаља из окружења при дну светске листе Мађарска (+5,7%), Словенија (-1,8%), Хрватска (-5,4%) и Грчка (-9,7%). Уколико се искључе Екваторијална Гвинеја, Сан Марино и Антигуа и Барбуда, најтеже погођене земље светском кризом биле су, и остаће, Грчка, Кипар, Хрватска, Словенија, Италија и Шпанија.

Када се из ових међународних поређења фокусирамо на очекивања ММФ-а са Србију, основни утисци о перспективи до 2019 године су:

–         Ниске стопе раста БДП-а

–         Ниска инвестициона активност

–         Висока незапосленост

–         Висок дефицит јавних финансија

–         Велики раст јавног дуга

О стопи раста која веома неславно стоји у међународним поређењима већ је у горњем тексту било речи.

Инвестициона активност је била највећа када је растао дуг привреде до 2008 године, и учествовала је са 29,7% у БДП-у у 2008 години. Осим што је била погрешно усмерена, у трговину, некретнине, финансије, била је и доминантно финансирана из спољних извора те је дефицит текућег рачуна био достигао 21,7% БДП-а у 2008 години. У 2009 години догодио се слом спољног финансирања, те је дефицит текућег рачуна смањен на 6,6%, а инвестиције су смањене на 18% БДП-а. У 2013 години имали смо инвестиције од 16,5% БДП-а, и дефицит од 5% БДП-а, што значи да су домаћи извори двоструко више учествовали у финансирању инвестиционе активности (штедња 11,5% БДП-а), од спољних извора.
Домаћа штедња је изведена категорија од разлике између инвестиција и салда текућег рачуна. Дефицит текућег рачуна много више се користи за личну и јавну потрошњу, а не за инвестиције, док се из биланса инвестиција, који објављује
РЗС, види да се највећи део инвестиција финансира из сопствених извора.

До 2019. године инвестиције ће се кретати у распону од 16,8% (2019) до 17,7% (2015), штедња ће бити између 9,6% (2019) и 13,1% (2015), а дефицит текућег рачуна ићи ће од 4,6% (2015) до 7,2% (2019). Ова три податка указују да се очекује
понављање сценарија из периода од 2000. до 2008. године, то јест повећања спољне неравнотеже уз апрецијацију домаће валуте. Када се у табели поделе БДП у динарима са БДП-ом у доларима долази се до пада вредности долара са 85,7 динара у 2014. години на 83,7 динара у 2019. години. Сад, пројекције ММФ-а су једно, а стварност може бити битно другачија од ових група и система података.

Стопа незапослености ће се након 21% у 2013 повећати на 21,6% у 2014 и на 22% у 2015 години, да би се до 2019 године смањила на 20,4%. До 2010. године стопа незапослености била је испод 20% (била је већа у 2005 и у 2006 години, али су од тада била масовна брисања са евиденције оних који активно не траже посао). Друга деценија 21 века биће запамћена по великој стопи незапослености, што значи безперспективности, страху и неизвесности.

Дефицит јавних финансија, према очекивању ММФ-а биће већи у перспективи, него што је био у прошлости. У 2013 години јавни приходи су учествовали са 40,6% у БДП-а, јавни расходи са 46,2%, уз дефицит од 5,7% БДП-а. У 2014 години се очекују приходи од 40,5%, издаци од 48,3% уз дефицит од 7,7% БДП-а. До 2019 године се очекује пад удела и јавних прихода и издатака у БДП-у, али уз дефицит који ће се након рекордних 7,8% у 2015. години смањити на 6,4% у
2019. години.

Раст јавног дуга прати дефицит јавних финансија. Бруто јавни дуг повећаће се са 65,8% у 2013. години на 83,5% у 2019. години, док ће нето дуг бити повећан са 56,9% у 2013. години на 82,5% у 2019. години. Пошто ће се у 2019. години готово изједначити бруто и нето дуг државе то значи да ће потраживања државе бити смањена са 8,9% БДП-а у 2013. години на 0,9% у 2019, а највише у 2014 години, на 4,5% БДП-а.

ММФ очекује стабилну инфлацију у целом периоду од 4%, као што и очекује да ће у Србији, у њеном грешном делу, до 2019. године живети 7,2 милиона становника. Пошто у Србији смрт решава све економске проблеме, пад на мање од 7 милиона становника у 2019. години побољшаће све показатеље по становнику за 3 до 4 процената.