Пензионери у Србији, неки показатељи средином 2020.

Број пензионера у Србији у јуну износио је 1.696.630 и смањен је за 2.567 у односу на мај 2020, док је у односу на јун 2019. смањен за 10.962.

Број пензионера најмањи је од октобра 2012.

За 12 месеци повећан је број пензионера у категорији самосталних делатности за 3.839 а смањен број у категорији запослених за 7.079 и у категорији пољопривредних за 7.722. Број пољопривредних је у овом периоду смањен за 4,4%, што се може узети као индикатор брзине опадања броја становника у селима. Како не опадају сточни фонд и обрађено земљиште истом брзином, то значи да се повећава продуктивност рада у пољопривреди.

Овде нећемо износити суморне статистике о томе да је у 67 општина у Србији већи број пензионера од запослених.

Сећање на корона рестрикције, када је дозвољено пензионерима да изађу из станова након 18 часова и њихова бројност на улицама мотивисали су ме да проверим густину пензионера по квадратном километру и удео пензионера у укупном броју становника.

Због пада броја пољопривредних пензионера излистане су и области и општине према уделу пољопривредних у свим пензионерима и у броју становника.

Више од 100 пензионера по км2 имају Београд, Нови Сад и Ниш, што је и логично јер имају око 500 становника на истој јединици мере.

Посматрано по општинама 11 београдских је у врху пре Крагујевца и Смедерева, па следе Барајево, Чачак и Пожаревац испред Панчева као првог представника Војводине (новосадске општине су искључене, као и нишке).

Највећи удео пензионера има 8 области централног дела Србије пре Севернобанатске области у Војводини.

Најмањи удео пензионера имају Пчињска, Рашка и Сремска област, испод 20% од укупног броја становника.

Савски венац, Барајево и Црна Трава имају највећи удео пензионера у укупном броју становника. Црна Трава, уз Савски венац и Стари град, једина у Србији има већи збир запослених и пензионера од броја становника.

Мањи удео од 10% пензионера у укупном броју становника има само Прешево (9,2% при процени о 30,1 хиљада становника). Али, залутавши у прешевска села на путу за Хиландар у октобру 2019, видех да су испражњена од становништва, те би при нижој процени броја становника и удео пензионера скочио на 15% и више.

Кад смо код пољопривредних пензионера све области у централном делу Србије (изузев Београда и Ниша) имају већи удео пољопривредних пензионера од области у Војводини. Најмањи удео у ЦС има Пиротска (9,4%) што је више од највећег удела пољопривредних у Сремској области (8,9%).

Исто је и са рангом области према уделу пољопривредних пензионера у броју становника: најмањи удео у ЦС има Рашка област (2,2%), а највећи удео у Војводини Севернобанатска област (2,1%).

Чак 48 општина у ЦС има већи удео пољопривредних пензионера од Опова (23%) у Војводини на 49. месту.

У ЦС 47 општина се налази испред Сомбора у коме пољопривредни пензионери учествују са 5,3% у укупном броју становника. Више од 10% пољопривредних пензионера у укупном броју становника има 14 општина у ЦС, а највише Рековац, Осечина, Мало Црниће, Велико Градиште и Варварин. Можда Рековац и Варварин у овом врху код мене изазивају сензибилитет за старе и пољопривреду јер су пољопривредно-сеоске општине блиске Јагодини.