Србија је имала раст вредности извоза природног меда са 1,4 милиона евра у 2008 на 11,2 милиона евра у 2013 и од тада осцилира око вредности од 9 милиона евра, колико је износио у 2019. Рекордан удео Србије у светском извозу меда био је у време пописа пољопривреде у 2012 од 0,726%.
Мада извоз природног меда стагнира, број кошница у Србији је, према подацима из Статистичког годишњака повећан са 792 хиљада у 2016 на 914 хиљада у 2018.
У 2016, Србија је била 39. произвођач природног меда, према подацима из базе података ФАО. Од Србије већу вредност производње међу суседним земљама имају четири чланице ЕУ и Албанија.
У Србији је, у време пољопривредног пописа 2012, било 668 хиљада пчелињих друштава што даје 9,6 кошница на 100 становника у просеку. Овај однос се креће од 1,9 кошница у Београду, 6,5 у Војводини до 14,7 у Источној и Јужној Србији и 15,9 у Шумадији и Западној Србији.
Посматрано по областима највише пчелињих друштава на 100 становника имале су Зајечарска (28,8), Браничевска (23,1), Борска (18) и Пиротска (17,2) област што већ упућује на наслов текста. Области ЈиИС и ШиЗС су по рангу помешане све до Јужнобанатске области која има однос 11,2:100. На дну листе су четири области у Војводини.
Посматрано по општинама највећи број кошница у односу на број становника имали су: Рековац (66,5), Сврљиг (59,4), Трговиште (59,4), Гаџин Хан (56,2), Голубац (56,2) и Црна Трава (44,1) и ово је доказ о паралелном нестајању становништва и пчела у Србији.
У Србији је 369 насеља имало већи број кошница од становника у 2012, а два насеља су имала идентичан број: Мала Јасикова у општини Зајечар и Планина у општини Крупањ (по 235 и 106 становника и пчела, респективно).
Са изузецима насеља у општинама Тутин и Бујановац списак 100 насеља рангираних према броју кошница на број становника представља листу села која нестају јер је у већини број становника мањи од 100 а просечна старост изнад 50 година.
Мерџелат (Сврљиг), Урманица (Врање), Лабуково (Сврљиг), Доњи Криводол (Димитровград), Пепељевац (Куршумлија), Височка Ржана (Пирот) имају највећи број кошница у односу на становништво, а као опустела од становника не треба сумњати да имају и најчистију природу. Само, ускоро неће имати становника да ове пчеле чувају и негују.
Становницима ових насеља, али и већине на приложеној листи, забрана излазака старијима од 70 година је потпуно непотребна јер и не постоји могућност да би се њихови становници могли срести и потенцијално заразити COVID-19-ом. Сем ако им у посету дођу деца и унуци из великих градова и иностранства.