Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Према подацима Државног завода за статистику Хрватске у мају је смањен број ноћења страних туриста тачно за шестину, за 16,7%, у односу на мај 2018. То је апсолутно смањење броја туриста за 887,4 хиљада и готово је идентично паду броја ноћења из Немачке (за 889 хиљада).
Пошто је и из Аустрије дошло до великог пада броја ноћења могуће је да је то последица куповине две вињете у Словенији, приликом доласка у Хрватску, а затим и одласка из ње. Немци и Аустријанци су схватили да је паметније, и мање кошта, да чартер летовима отпутују у Турску и да уживају у „све укључено“ аранжманима, него да их опорезују у транзиту до жељене дестинације у Далмацији или Истри.
Према подацима словеначког статистичког завода у 2018. је 12,8 милиона путничких возила ушло из Хрватске у Словенију. То даје приход ДАРС-у од 192 милиона евра. Још толико да би се из Аустрије и Италије ушло у Хрватску, и то је већ непуних 400 милиона евра.
Хрватска је у 2018. остварила суфицит у трговини услугама са Словенијом у износу од 704,9 милиона евра, према подацима ХНБ-а. Испада да Словенци више од половине издатака на летовање у Хрватској финансирају наплатом путарине туристима који долазе у Хрватску на летовање.
Подаци о јунским ноћењима ће нам пружити јаснију слику, мада су већ сада вести у Хрватској да је смањен број гостију у односу на прошлу годину.
