Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Пре 101 године формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, преименована касније у Југославију (распаднута 1941-1945, са НДХ, окупираном Србијом и проширеним суседним земљама) , па у ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ и од средине 2006. Србија је ослобођена (туђом вољом) сопствених заблуда. Рођен сам у СФРЈ и живео сам и у наредне две скраћенице, а деца су ми рођена у последњој: ћерка 2 месеца након њеног формирања, а син 7 месеци пре њеног краја. Сад сви у породици, Богу хвала, живимо у истој Србији, мада смо рођени у различитим скраћеницама.
Након високо интегрисаног тржишта СФРЈ, до 1990, дошло је до његовог распада, а затим и санкција УН које су ограничиле могућности за опоравак и раст привреде Србије у вишедеценијском периоду. Након санкција УН Србија је имала веома висок удео БиХ и С. Македоније у робној размени, јер су предузетници из све три државе налазили интереса у међусобној трговини. Црна Гора је 2006. постала иностранство па је дотадашњи унутрашњи промет додао вредност нашој укупној спољној трговини.
До осамостаљивања Црне Горе, а иза 5.10.2000 привредници из Словеније и Хрватске су добили тржиште Србије „на изволте“, па је прилив страних инвестиција из њих нагло растао, као и увоз робе. То је трајало до економске кризе из 2008, јер су се становници свих ових новоформираних држава задуживали и куповали робу из увоза, који је релативно постајао све јевтинији у односу на локалну производњу. Од тада је рационалност у избору утицала много више него језичка блискост, па је почео да расте значај других суседних земаља, Мађарске, Бугарске и Румуније, а и мало даљих земаља где је могуће пласирати производе из Србије или снабдети се јевтинијим од оних који су на српско тржиште дошли раније.
БЈР су највећи релативан значај за извоз имале у 2008, када су учествовале са 37% у укупном извозу и од те године се њихов удео смањује. Он је стабилизован у распону између 23,5% и 24,3% у претходних шест година, али не треба сумњати да ће наставити да се смањује. У периоду јануар-септембар 2019. њихов збирни удео смањен је на 22,9%. Пад релативног удела последица је споријег раста извоза у ове земље, 2,2 пута за 13 година, у односу на извоз у друге земље, који је повећан 3,7 пута. Међу БЈР најмање је повећан извоз у Црну Гору (за 56%), а највише у Словенију и Хрватску, готово идентичних 2,9 пута. У истом периоду извоз у Румунију повећан је 6,9 пута, у Бугарску 5 пута, Словачку 9,4 пута, Чешку 6,7 пута, Турску 8,2 пута, САД 4 пута…
Код увоза је пад релативног значаја БЈР био мањи, а услед чињенице да је њихов удео у укупном био само 10,1% у 2006, те је снижен на минималних 8,8% у 2018. У периоду јануар-септембар 2019. збирни удео БЈР додатно је смањен на 8,5%. Увоз је, у периоду посматрања повећан за 109%, у чему из БЈР за 82,2%, а из осталих земаља за 112%. Надпросечан раст био је из Словеније (+132,1%) и БиХ (+112,2%), подпросечан из Хрватске (+87,3%) и С.Македоније (+43,3%), а из Црне Горе је преполовљен. Пад увоза из Црне Горе последица је пада производње алуминијума, гвожђа и челика у Подгорици и Никшићу.
Највећу релативну промену у увозу представља пад релативног значаја Руске Федерације чији је удео у укупном увозу смањен са 16,3% у 2006. на 7,9% у 2018. Сада је повећан на 8,7%, у периоду јануар-септембар, али би даљи раст удела требао да буде последица раста увоза индустријских производа из Русије, а не раста цена нафте и гаса. У протеклих 13 година Србија је остварила дефицит у робној размени од 70,4 милијарди евра. Он је био резултат суфицита у трговини са БЈР вредног 15,1 милијарди евра и дефицита у трговини са осталим земљама у износу од 85,5 милијарди евра.
