Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Евростат је издао саопштење под насловом „Пољопривреда: површина под органском храном повећана је за 34% од 2012“. Укупна органска површина достигла је 13,4 милиона хектара у 2018, што је 7,5% од укупне искоришћене површине за пољопривредну производњу.
Највећи удео органске у укупној пољопривредној површини имају у Аустрији, Естонији и Шведској а најмању на Малти (0,4%) и у Румунији (2,4), и Бугарској, Ирској и УК (све по 2,6%).
Србије има у бази података и код нас је повећан удео органског земљишта (у припреми и у потпуности конвертованог) са 0,39% у 2017. на 0,55% у 2018. Мањи удео органског земљишта од Србије (без података за Албанију и БиХ) имају само Исланд, Малта и Северна Македонија.
У Србији је у 2018 повећана површина у конверзији и конвертована у органско земљиште за 5.832 хектара, са 12.423 у 2017 на 19.255 хектара. То је огромно повећање за 43% само за једну годину и потребно је да се још 13.181 хектара конвертује у органско како би достигли удео од 1% у укупном обрадивом земљишту.
При повећању органског земљишта за 5.832 хектара смањене су оранице за 92 хектара (са 7.841 на 7.749) док су повећане органске ливаде за 3.983 (са 1.548 на 5.531) и стални усеви за 1.941 (са 4.034 на 5.975 хектара).
Површине под органским малинама и купинама повећане су за 914 хектара у 2018, под јабукама за 556 хектара, трешњама за 94 хектара и шљивама за 90 хектара.
У табели су приложени подаци о органским површинама у Србији и у Словачкој. Словачка је слична Србији по броју становника, површини и конфигурацији терена па је добар пример за поређење. У 2018. Словачка је имала 9,8 пута већу површину под органским земљиштем али је 2013 имала 19,2 пута већу површину.
Словачка је имала 8,2 пута већу површину под органским ораницама (63.661 хектара према наших 7.749), 22,4 пута већу под ливадама и пашњацима (123,6 хиљада хектара према наших 5,5) али и три пута мању под сталним усевима (1.703 према наших 5.975 хектара).
На основу ових података можемо закључити да Србија не заостаје у односу на Словачку у воћарству, чак је знатно развијенија од Словачке, али да би повећала значајно удео укупних органских површина неопходна је активна улога државе у проглашавању великих делова Србије који су опустели од становништва за органске ливаде, пашњаке и органско необрађено земљиште. Да би се повећала органска површина под ораницама неопходно је и да органска производња житарица, индустријског биља и поврћа постане исплатива.
Следећа табела приказује земље рангиране према уделу пашњака у укупном органском земљишту. Готово све органско земљиште у Ирској (96,2%) су пашњаци, а више од четири петине укупног је под пашњацима у Чешкој и Словенији. Уколико су пашњаци органски онда је стока која се на њима храни произвођач органског меса што је једна од могућности да се подигне вредност домаћег сточног фонда – потрдом за велике површине ливада и пашњака органским.
