Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Београд и Нови Сад су административни, образовни и здравствени центри Србије. Ипак, они су истовремено и центри услужних делатности попут финансија, саобраћаја, некретнина, административних услуга, телекомуникација и рачунарске технике, културе, и низа других услуга, па се очекује да удео три набројане делатности смањује свој удео у укупној запослености у процесу економског развоја.
Насупрот њима, имамо мноштво општина са малим бројем становника у Србији у којима су, претпоставићемо, једини индустријски објекти у протеклих 30 година транзиције затворени, па да су на тај начин, имплозијом запослености, три набројане делатности повећале релативан значај, и да су постале услов опстанка становништва у њима.
Посматрано по регионима Београд има највећи удео ове три делатности – 23,6%, следи Јужна и Источна Србија са 23,1%, па регион Шумадије и Западне Србије (19,9%), а најмањи удео има Војводина – 19,4%.
Највећи удео по областима имају Пчињска (27,2%), Топличка (27%) и Зајечарска (26,1%) а најмањи има Сремска област – 15,3%.
У приложеној табели излистано је 20 општина са највећим уделом и 10 са најмањим уделом одабране три делатности у укупној запослености.
Савски венац, на врху листе, је административни и здравствени центар Србије, па је логично да има 65% удела ових делатности. Он учествује само са 0,52% у укупном становништву Србије, али са 27,3% у укупном броју запослених у државној управи и обавезном социјалном осигурању и са 12,1% у укупном броју запослених у здравству.
Након Савског Венца следе општине са малим бројем становника (Медвеђа, Прешево, Трговиште, Бојник…) у којима је удео запослених у три делатности већи од 28%, са Сурдулицом на 20. месту. Ћуприја, попут Савског венца, представља регионални здравствени центар, па је изузетак од правила да се ради о малим, неразвијеним и деиндустријализованим општинама.
На дну листе налазе се Сурчин и Пећинци општине које су имале раст индустријске запослености претходних година. Ту су и мале општине попут Лапова, Раче и Дољевца где је то (позитиван) ефекат пословања само једне индустријске компаније на укупну запосленост, али и Ариље које има диверсификовану индустријску структуру.
Ови подаци су потребни да би се разумело када се доносе одлуке о расту, или смањењу, плата у јавном сектору где су најјачи а где најслабији ефекти таквих одлука.
Интересантно је упоредити Темерин и Прешево, који су приближно исти по величини. Прешево има 2.5 пута већу општинску управо, 2 пута веће школство и исти број лекара. Требало би упоредити буџете ове две општине и колико дотација добијају од државе, то би тек било поражавајуће. Или порези уплаћени у буџет на територији те две општине. Рачуну за ел. енергију?