Општина Кнић је у процесу демографске катастрофе још од завршетка Другог светског рата, јер је већ на попису становништва из 1953. године имала мање становника него на попису из 1948. године. Без обзира на процес стварања „полутана“, радника који истовремено обрађују своју земљу, ипак је зачуђујуће да ова општина, између Крагујевца и Краљева преполови број становника. Да се ради о некој периферној општини уз границу могло би да се разуме, али ово је транзитна општина, са великим градовима у окружењу.
Бајчетина је најмање насеље међу 36 насеља са само 32 становника. Следеће по малобројности је Суморовац (какво име!) са 109 становника. Бајчетина је истовремено и најстарије насеље са просечном старошћу у време пописа од 59,5
година. У Бајчетини, у време пописа у 2011 години, није евидентирана ни једна особа млађа од 15 година, три су биле старости од 15 до 19, а једна узраста између 20 и 24 година. Онда опет следи петнаестогодишња празнина (од 25 до 39
година старости, да би од 40 до 84 године свака петолетка имала барем по једног представника. Она је једино насеље које није имала ни једну особу млађу од 5 година, али ни од 5 до 9, ни од 10 до 14 година, па се може рачунати када ће
остати без становника. Уколико се ове 4 млађе особе иселе за 40-так година, а уколико остану биће живота и за 60.
Колико је демографски остарела општина Кнић може послужити податак да је два пута више становника узраста од 75 до 79 година у односу на млађе од 5 година, а и у старосном корпусу од 80 до 84 године било је за 139 припадника више. Најмлађе насеље у општини је Грабовац, са просечном старошћу од 42,3 године, и оно је једино имало већи број становника приликом пописа 2011. године у односу на 1948. годину.
Највеће смањење броја становника имало је насеље Гунцати, где је број смањен за 1.207 лица, са 2.051 на 943. Највећи релативан пад броја становника, након Бајчетине (-88,1%), имало је насеље Врбета (-69,4%).
Пад броја запослених лица био је у општини Кнић сасвим просечан, за 22,4% од 1992. до 2013. године, али то је било последица малог броја запослених, 1.879 у 1992 години, а сада 1.458. Кад немаш ништа, нема шта ни да изгубиш, речено је. У пољопривредним предузећима смањен је број запослених са 271 на 5 лица, а у индустрији са 645 на 350 лица. У државној управи је број смањен са 100 на 73 лица, док је повећан у образовању са 203 на 210, а у здравству са 84 на 118 лица.
Са 3.941 пољопривредних газдинстава и њиховом имовином могло би да се каже да је општина Кнић богата, а да при томе није и остарела. Коришћено пољопривредно земљиште износи 19.244 хектара, што је 4,88 хектара по газдинству. Под ораницама је 1.378 хектара (3,1 по газдинству), под воћњацима је 1.378 хектара (35 ари по газдинству) има само 8 хектара винограда и 5.352 хектара под ливадама и пашњацима (1,35 хектара по газдинству). Говеда је, у време пописа, било 10.585 (2,7), свиња 22.257 (5,65), оваца 20.788 (5,27) и живине 136.276 (35 по газдинству). Тракторе је, у просеку имало скоро свако газдинство, јер их је било 3.218. Претпоставићемо да су били мало млађи од просечне старости газдинстава.