Као што постоје огледало статистике спољне трговине, на порталу СТО-УНКТАД-а, тако и ММФ ради на формирању огледало статистика страних директних инвестиција (СДИ) (Coordinated Direct Investment Survey (CDIS)). На жалост, ММФ није далеко одмакао у овом послу јер је још пуно земаља које не достављају податке о улагањима њихових компанија у друге земље, па не треба да чуди да је до 2016, по нашим подацима, страних инвестиција у Србију било 30,3 милијарде долара, а да је према подацима регистрованим у матичним земљама у Србију уложено 14,7 милијарди долара. Неке земље, претпостављам, једноставно не желе (или не могу) да своје унутрашње податке доставе јавној институцији.
Шта нам кажу подаци?
Земље које нису доставиле податке ММФ-у су, према нашим подацима уложиле у Србију 6,8 милијарди долара, и то је 43,5% од укупне разлике у домаћим и страним подацима.
23 земље су пријавиле за 9,7 милијарди долара мања улагања у односу на она која су код нас књижена и то је 61,8% од укупне разлике. Највеће одступање у подацима постоји код Холандије (3,5 милијарди долара) и код Аустрије (1.237 милиона долара). Код улагања из Уједињеног Краљевства постоји статистички преседан, јер док је код нас евидентиран прилив у вредности од 836 милиона долара, УК региструје негативна улагања у Србију у износу од 22 милиона долара.
Пошто у збиру ове две групе земаља објашњавају 105,3% од постојеће разлике постоји и трећа група земаља, њих 9, које су прокњижиле већу вредност улагања у Србији у односу на евидентирану код нас, и то за 834 милиона долара, што је 5,3% од укупне разлике.
Образложења за ове разлике могу бити различита. На пример, да се реинвестирана добит филијала у Србији не књижи у матичним земљама, или да је већи износ улагања у Србији последица интра-компанијских зајмова који не представљају регистровани капитал у матичним земљама. Како год било, за сваку похвалу је овај статистички напор ММФ-а а како би демистификовао токове страних директних инвестиција, и смањио могућност статистичких злоупотреба.