Одступања у стопама смртности у Србији у односу на ЕУ у 2021.

У односу на овде приказане податке, много бољи поступак, који изискује и много више времена од потрошеног, био би да се упореде подаци за 2021. са подацима за 2020. годину (https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/odstupanja-u-stopama-smrtnosti-u-srbiji-u-odnosu-na-eu-u-2020/ ). У 2021. години дошло је до великог пораста смртности у односу на 2020. годину, у свим земљама, а највећем у Бугарској и у Србији, које иначе предњаче по стопама смртности у Европи.

На основу праћења месечних података о узроцима умирања у Румунији, познато ми је да је под „COVID-19“ класификовано свакојако умирање које никакве везе није имало са тим злокобним вирусом. То је имало за последицу да се смањи број преминулих од уобичајених и честих узрока попут рака, а који је мање дијагностификован услед затварања становништва у станове и куће и последичног спречавања одласка лекарима ради превентивне и сваке друге заштите која није имала везе за овим опаким вирусом.

Србија је у 2021. години имала за 68% већу стопу смртности од просечне у ЕУ, а више од половине објашњења налазило се у срчаним обољењима.

Од страшног вируса COVID-19 у Србији је преминуло преко три пута више људи на 10.000 становника и по томе смо били на другом месту у Европи док смо на првом месту били код умирања од COVID-19, а у случајевима где овај вирус није идентификован.

Србија је била на првом месту у Европи и по умирању од рака гркљана и рака грлића материце.

Код рака плућа Србија је пала на треће место, јер је Хрватска скочила на друго, док је Мађарска била на првом месту и у 2020. и у 2021. години. У саобраћајним несрећама била је на четвртом месту, код самоубистава на једанаестом, код убистава на седмом. Код ових последњих се догодио раст у 2023. због масовних убистава у школи Владимир Рибникар и у Дубони, а код осталих несрећа дошло је до скока ранга након трагичне несреће (убиства) 1.11.2024. у Новом Саду.

Друга табела приказује ранг четири региона (без података за Косово и Метохију), међу 296 европских по појединачним узроцима умирања.

Код опаког вируса COVID-19 сва четири региона била су међу првих 11, где је вирус идентификован, а међу првих 12 где вирус није идентификован. Регион Јужне и Источне Србије био је код овог другог на првом месту у Европи.

Ко има вишка времена из обих података може да анализира регионалне специфичности и разлике по узроцима умирања.

На пример, Војводина је по стопи самоубистава била на 20. месту у Европи, а Београд тек на 226.

По стопи убистава Регион ЈиС био је на 23. месту а Београд на 115.

У саобраћајним несрећама Регион Шумадије и Западне Србије био је на 25. месту, Војводина на 29, ЈиС на 44. док је Београд био тек на 129. месту.

Код болести неоплазме Војводина је била на 28. месту, Београд на 37. ЈиС на 83. а ШиЗС на 112. месту.