Одступања у стопама смртности у Србији у односу на ЕУ у 2020.

У 2020. Србија је имала највећу стопу смртности у Европи након Бугарске. На 100.000 становника у Србији је умрло 1.725 а у ЕУ 1.061.

Од приказаних 73 узрока смрти Србија је имала мању стопу смртности код чак 34 док је код 39 имала већу.

Првих десет узрока објашњава укупну разлику и међу њима се налазе четири врсте болести срца и крвотока, а њих три су имала највећа одступања у односу на ЕУ и заједно су објашњавала 680 смрти на 100.000 становника и учествовале су са 39,4% у укупним смртним исходима.

На четвртом месту по одступању од ЕУ налази се „Лоше дефинисани и непознати узроци смртности“ што већ буди сумњу у квалитет наших података, а још је више разбуђује чињеница да су смрти од COVID-19, идентификоване и неидентификоване на четвртом и једанаестом месту.

Србија је имала највећу стопу смртности у Европи код:

• Лоше дефинисаних и непознатих узрочника смрти;
• Болести бубрега и уретера
• Малигних неоплазми груди;
• Астме.

Србија је имала најмању стопу смртности у Европи код осталих инцидената (осим саобраћајних незгода).

Мању стопу смртности од намерног тровања и излагању отровним супстанцама од Србије имала је само Аустрија (Лихтенштајн је имао мању стопу код оба узрока, али није за поређење).

Мању стопу смртности од падова од Србије имала је само Италија док је Шпанија имала идентичну нашој. У Србији је услед падова преминуло 445 лица у 2020. што је по једно лица на сваких 19,7 сати (преступна година). Немачка има највише развијену грађевинску индустрију (и великих зграда) па је код ње услед падова наступала смрт на сваких 30 минута и још 30 секунди. Колико је овде грађевинских радника, перача прозора или самоубица, није нам познато.

Највећу разлику у стопи смртности у нашу корист, а у односу на просек ЕУ, имали смо код деменције, која услед краћег животног века код нас нема када да се развије као узрочник. Румунија, Словенија, Пољска, Литванија, Естонија и Бугарска имале су мању стопу, мада је код већине њих животни век дужи.

Приложени подаци заслужују много детаљнију анализу, а у зависности од личних хипохондријских склоности, генетских предиспозиција и/или професионалнe радозналости.