Евростат је објавио саопштење о односима зависности младих и старих према радно-активном становништву (линк).
Однос младих према радно-активним био је 35% у 2017. Однос старе зависности био је мало нижи – 33%. Према саопштењу (подаци се односе на 2017. мада има и података за 2018, а за Португалију и за 2019) најмлађи главни град у ЕУ био је Брисел са односом преко 40%, блиско праћен Паризом и Бриселом (39%), док је Лисабон имао највећи однос старих (преко 41%), испред Рима (36%) и Валете (34%).
Велики број младих градова имају Француска и Уједињено Краљевство, док највише старих градова имају Немачка и Румунија.
У саопштењу нема података за градове у Србији те сам овде, изузев за Београд, узео податке из пописа становништва из 2011. За Београд сам израчунао на основу Анкете о радној снази за 2018. Односи зависности су се од тада у свим српским градовима значајно (да не користимо реч драматично) погоршали: смањио се однос младих а повећао старих према радно-активном становништву. Слика је, дакле, лепша од стварне.
Овде је рангирано 982 европских градова и 20 српских градова и општина са преко 70 хиљада становника.
Нови Пазар је у европском врху према односу младих према радно-активнима (54,3:100), а у првој половини табеле, тек од 409 места, су још и Врање, Смедерево, Краљево и Лесковац. Већина српских градова је између 505 места (Лозница) и 614 (Чачак). Најлошије је рангирано Ваљево на 800. месту. Од пописа из 2011 сви градови у Србији су се на овој листи спустили наниже.
Код односа старих према радно-активним највише је стајао Београд на 415. месту и он је једини био у првој половини табеле. Краљево, Јагодина, Чачак, Лесковац и Крушевац били су између 500. и 600. места, а при дну листе били су Нови Сад на 902. и Нови Пазар на 986. месту.
У збирном односу зависности (млађи од 20 и старији од 65 у односу на ове између 20 и 65 година) једино Нови Пазар, захваљујући мноштву младих, налази се у првој половини табеле. Другу половину табеле започиње Краљево на 562. месту, а најниже је рангиран Нови Сад на 904. месту.