Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Просечна број запослених лица повећан је за 42.056 у 2019. у односу на 2018, што је повећање за 2%. Број пензионера је на крају 2019. смањен за 6.859 (-0,4%) у односу на крај 2018. У 2018. број запослених био је за 24,3% већи од броја пензионера док је у 2019. био већи за 27,2%. Однос у корист запослених је побољшан, а какав је по областима и општинама прилажемо у табели.
Већи број запослених у 2019 имало је 18 области док је 7 имало мањи број. Најповољнији однос имао је Београд (+83,3%) испред Сремске (+54,4%), Севернобачке (+33,7%) и Колубарске (+21,6%) области.
Свих 7 области са мањим бројем запослених налазе се јужно од Београда а најнеповољнији однос имају Зајечарска, Нишавска без Ниша, Пиротска и Борска област.
Градови Нови Сад и Ниш су изузети из својих области како би се видело колико је њихово непосредно окружење демографски слично остатку Војводине и Јужне и Источне Србије. Када се Нови Сад укључи у податке Јужнобанатске области (има 2,1 пута више запослених што је боље од односа у Београду, али део запослених долази из суседних, обласних општина) онда ова област има за 66,9% више запослених, што је мање него у Београду али повољније него у Сремској области. Београд, Нови Сад и Сремска област формирају урбани конгломерат јер се у њима у претходних 20 година концентрисало и становништво и највећи део економских активности.
Већи број запослених од пензионера имало је 94 општина, укључујући Београдске, али не и других градова (Новог Сада, Ниша, Пожаревца, Ужица и Врања).
Већи број пензионера од запослених имало је 67 општина. Најнеповољнији однос имало је Барајево (41,2 запослена на 100 пензионера) затим 15 општина испред Западне и Источне Србије па Чока у Војводини.
Најповољнији однос запослених и пензионера имало је 6 општина у Београду, Нови Сад, Пећинци и Стара Пазова док Црна Трава „стрчи“ на врху листе захваљујући запосленима у јавним предузећима при малом укупном броју становника. Савски Венац и Стари Град имају више запослених од становника а Црна Трава има већи број запослених и пензионера од становника.
