Одабрани показатељи пословне економије у Европи у 2021.

За пословни део укупне економије имамо податке за 31 земљу у Европи, у бази података Евростат-а за 2021. годину. Подаци су у текућим еврима, па до величина појединачних економија по куповној снази валута долазимо кориговањем за разлике у нивоима цена у односу на просечан у ЕУ.

Србија има највећа одступања у паритетима цена код здравства, образовања и јавне управе, па су ови показатељи у текућим еврима за пословни део економије веома блиски и реалним по куповној снази.

Овде су издвојени неки показатељи а циљ нам је да дођемо до неких увида, специфичности, наше економије.

Прво изненађење представља податак да са осам радника по фирми имамо четврту просечну величину предузећа међу ових 31 земаља. Највећу просечну величину имају Швајцарска (21 запослених), Немачка (12) и Луксембург (9). Да имамо и остале податке упоредиве са њиховим, где би нам био крај. Овако, остаје питање, зашто су наше фирме веће (мерено бројем радника) од већине земаља у Европи? Да ли због доласка великих страних компанија и последичног гашења малог приватног сектора?

Додата вредност по запосленом износила је 18.750 евра у Србији и она је била најнижа међу земљама за поређење.

Мању апсолутну додату вредност од Србије (29,3 милијарди евра) имале су само Естонија (19,2), Летонија (17,6), Кипар (15,5) и БиХ (11,2 милијарди евра).

Други изненађујући податак је удео трошкова рада у додатој вредности у Србији који је износио 49,3% и који је четврти међу европским земљама. Већи удео имале су само Данска (54,46%), Литванија (50,9%) и Финска (50,4%). Уколико смо се профилисали као локација за дорадне индустријске послове, онда би требало да будемо упоредиви, на пример, са Словачком (36,7%). Податак за Норвешку (34,4%) ипак указује да је низак удео рада у додатој вредности у овој земљи последица високе капиталне интензивности вађења природног гаса, и великог профита који се одваја у буџет и штедњу, а не велике експлоатације запослених.

Мању додату вредност по становнику из пословног дела економије од Србије (4.263 евра) имала је само Босна и Херцеговина (2.925 евра).