Otkako se raspala Jugoslavija nepoznat je broj magaraca među Srbima!

Да ли постоји особа на планети која би умела да да одговор на питање по чему су истовремено слични следећи парови земаља: САД и Албанија; Румунија и Француска; Бугарска и Швајцарска; Мађарска и Израел; или Хрватска и Аустралија? Сумњам. Приложена табела нам даје очигледан одговор: по броју магараца.

Осетио сам се прилично увређеним што српских података у бази ФАО нема (има за све друге животиње). А онда сам посумњао у светску заверу, или спрегу међународних снага са нашим европејцима, јер не недостају само подаци Србије, нема их ни за Босну и Херцеговину ни за Црну Гору!

Разочаран, помирио сам се са могућношћу да погледам податке из бивше Југославије и да саберем све пописане магарце у свету.

Са графикона броја магараца у СФРЈ можемо видети да је њихов број нагло смањен са 130 хиљада у 1965. на 38,7 хиљада у 1966, па испада да су магарци били највеће жртве привредне реформе из 1965. Најмањи број био је у 1983, када се спустио на само 10 хиљада и нагли опоравак је наступио у 1990. и 1991. јер је број повећан са 13.360 у 1989 на 29.360.

Да ли су пред крај Југославије деловале неке пољопривредно подстицајне мере како би се спречио нестанак магараца или је дејствовао пробуђени предузетнички дух раног капитализма није ми познато.

У свету је пописано 45.798.364 магараца што даје само једног магарца на 164 хуманоида, и упозорава на озбиљну угроженост ове животињске врсте. Више од половине укупног броја налази се у само пет земаља: Етиопији, Пакистану, Кини, Мексику и Чаду.

Ипак, као екстремном индивидуалцу, пажњу ми заокупља податак да су остала само два магарца у Белгији. Да ли су у пару, хомосексуалном или бисексуалном, или су ко зна где сами и осуђени на доживотну усамљеност. Сећам се магарца код Херцеговачке Грачанице који ми је угризао сина, мада сви Требињци тврде да је мирољубив, и питам се, да ли је још увек тамо као манастирска атракција?

Има ли још којег магарца у „кругу двојке“ или на ширем подручју Београда?

Без пописних података у Босни и Херцеговини, Црној Гори и у Србији излишно је постављати оваква питања.