Очекивано трајање живота по регионима у Европи у 2022.

Пандемија вируса COVID-19 у 2020. и талас вакцинације у 2021. години, утицали су на нагло смањивање очекиваног трајања живота у Европи, па је у већини региона у 2022. очекивано трајање живота мање него у 2017 (од када имамо регионалне податка за Србију у бази Евростат-а).

Осим овог апсолутног пада очекиване дужине живота, прекинут је и вишедеценијски тренд повећавања ове појаве, што је много гора последица од једнократног смањивања у подацима.

Најдуже просечно очекивано трајање живота у 2022. имали су рођени у Мадриду (85,2 године) док су рођени у Лондону – Запад имали 84,7 година у 2018. години.

Од 333 региона са доступним подацима (без података за КиМ, БиХ…) Београд се налазио тек на 305. месту са очекиваних 76,3 година, па Регион Шумадије и Западне Србије на 314, Регион Јужне и Источне Србије на 319. а Регион Војводине на 321.

Краћи очекивани животни век од Војвођана имало је осам региона из окружења и Мајоте, француска територија у Индијском океану. Од суседних, то су била четири региона у Бугарској, по један у Румунији и Мађарској и Црна Гора и С. Македонија са подацима из 2021.

Српски региони су код мушкараца имали нешто боље рангове (што значи да су код жена имали мало горе), те је Београд био на 287. месту, Регион ШиЗС на 300, Регион ЈиИС на 309. и Војводина на 316.

Код жена је ситуација много неповољнија од просечних података за оба пола: Београдски регион је био тек на 317 месту (те је само 16 региона, укључујући три наша имало краћи очекивани животни век), Регион ШиЗС на 323, а Регион ЈиИС и Регион Војводине на 328. и 329. месту. Испод њих су били само два региона у Бугарској, Црна Гора, С. Македонија и Мајоте.

Просечна разлика у очекиваном трајању живота мушкараца и жена била је 5,4 године у ЕУ, док је у Србији она била 5,2 године, те су ови наши подаци сасвим у складу са европским критеријумима. Сва четири региона Србије налазе се око средине листе по овој родној разлици, од 173. до 219. места.

И док у готово свим европским земљама постоји тренд смањивања ове родне разлике у умирању, код нас се она од 2011. године није променила: продужен је животни век једнако мушкарцима и женама за по 0,9 година тако да је разлика остала иста (5,2 године дужи животни век жена).

У овом периоду 29 земаља је смањило овај родну разлику у живљењу, на штету мушкараца, док је она код две земље повећана: у Бугарској за 0,2 и код Румуније за 0,6 година у корист жена.