Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Саопштење РЗСРС о туризму за септембар (http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/saopstenja/turizam/mjesecna_saopstenja/2016/Turizam_Septembar_2016.pdf) ме је прилично разочарало. Након рекордног броја регистрованих ноћења странаца у августу (35.977) очекивао сам да ће референдум о дану Републике Српске утицати да и у септембру доласци странаца остану на високом нивоу – изнад 30 хиљада. То се, међутим, није догодило. Број ноћења је смањен на 25.666, и био је за само 6,4% већи него у истом месецу 2015 години (кумулативни пораст износи 13,6% за јануар-август).
И тако, направила се огромна медијска бука око једног скромног повода, а то баш ни мало није донело туристичке знатижеље да се види и сазна ко је и где је та Република Српска.
Али, Ђаво се крије у детаљима, па њих треба истражити.
Прва на листи земаља је Албанија, са 242 ноћења, што је 8,3 пута више него у истом месецу 2015. године. То је леп податак, пун потенцијала за даљи раст интересовања и посете.
Вредни помена су и Словенци са 2.315 ноћења, уз пораст од 38,8% (17,2% у периоду јануар-август), а уз Словенце и Турци са 2.128 ноћења (+58,3% и +67,1% у кумулативу).
И потрага за детаљима, тј Ђаволом се исплатила, јер је „испливао“ један радостан податак: у септембру су Американци (из САД) имали 781 ноћења, што је 2,9 пута више него у септембру 2015 године, и представља месечни рекорд. Сад, поставља се питање, вреди ли подизати толико буке зарад само 781 ноћења, или треба променити маркетиншки приступ овој привредној грани.
Број ноћења из Србије (6.601) смањен је за 2%, из Хрватске (2.236) за 1,4%, и из Црне Горе (1.434) за 2,4%.