Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Смисленост неког поређења зависи од заједничких, сличних карактеристика одређених статистичких појава које се посматрају. На пример, поредити туризам Србије и Хрватске је апсолутно бесмислено јер је Хрватској основна компаративна предност туризам, где приходима од туризма остварује већу додату вредност од додате вредности коју остварује Србија кроз извоз робе и још низ других делатности. Али, поредити Београд и Загреб већ има смисла, јер имају превише заједничких карактеристика као урбани центри.
Можда би боље било поредити Београд са Будимпештом. Али, то зависи од амбиција. Да би се са трећег места доспело на прво, неопходно је претећи другог у трци. И ту долазимо до различитих стратегија: да ли треба учити од првог, што је оптимистичка, или се само фокусирати на то да се виде леђа другом, а затим се сконцентрисати на циљ. На ово питање би можда најбоље могао да одговори Новак Ђоковић који је четири године провео на трећем месту ранг листе, да би уз мало осцилација кренуо да осигурава прво место на коме данас потпуно доминира.
Но, да се врнемо на тему из наслова. Београд је у 2014 години имао за 3,6% мање ноћења странаца од Загреба, а затим је у 2015г имао за 8,8% мање ноћења странаца, што је било последица бржег пораста броја ноћења у Загребу (+18,9%), него ли у Београду (12,6%). Прошлогодишња трка је завршена са 1.409.162 ноћења у Загребу према 1.285.694 ноћења у Београду. Разлика је била 133.688 ноћења више у корист Загреба. Београд је у јануару био организатор европског првенства у ватерполу, а у фебруару у фуцалу, те је очекивано да ће на почетку године да смањи своје заостајање за Загребом.
То се у јануару и догодило: у Београду је било 85.368 ноћења странаца према 57.365 у Загребу (који је био упоредив са Љубљаном – 54.048), што је за 28.003 више. У јануару 2015г Београд је имао 7.571 ноћења више, те је у овом месецу у 2016г надокнађена разлика од 20.432 ноћења од укупно 133.688 ноћења, а уколико желимо да се у 2017г посветимо наредном циљу: достизању Будимпеште у овом показатељу у годинама које следе.
У погледу годишње динамике ноћења странаца Загреб и Београд су упоредиви као цврчак и мрав: лети је посета Загребу много већа, док је у Београду већа од октобра па до априла. Стога мравља логика налаже да се упорно ради током целе године, јер цврчку, радио, не радио, уживање и радост дођу са лепим временом.
И да текст не би завршили са комарцима, враћамо на увећану слику: укупан број ноћења странаца у Хрватској је био у јануару 208.840, а у Србији је био 186.648. И док Хрватска има већи број ноћења из земаља тзв Квинте, Србија открива дражи истока, тачније речено, источњаци откривају дражи Србије. У том погледу посебно је важно обратити пажњу на грађане Јужне Кореје који су у 2015г донели превагу Загребу, а у односу на Београд.
