Нестајање Срба у С. Македонији: резултати пописа из 2021.

Исељавање Албанаца из Пчињске области, са Косова и Метохије, Црне Горе, из Северне Македоније и из Албаније утицало је на огромну разлику између присутног, резидентног, и укупног броја становника у свим овим областима. За Пчињску област стварни број (присутних и одсутних) Албанаца сазнаћемо приликом пописа ове године.

Државни завод за статистику Северне Македоније објавио је резултате пописа из 2021 (линк) и они су једино по Србе (релативно) неповољнији у односу на Северо-македонце.

Укупно је пописано 1.836.713 становника и С. Македонија је од пописа из 2022. смањила број становника за 185.834. Број Македонаца смањен је за 224.682, Албанаца за 62.998, Срба за 12.092.

Укупан број пописаних становника смањен је за 9,2%, Македонаца је смањен за 17,3%, Албанаца за 12,3% а Срба чак за 33,6%!

Пописано је и 258.932 нерезидента у томе највише Албанаца (171.982) па Македонаца (63.572) што битно мења етничку структуру у односу на присутно, резидентно, становништво.

Са нерезидентима С. Македонија је повећала број становника за 73.098, при чему је повећан број Албанаца за 109.144 и Турака за 5.370 а смањен број Македонаца за 161.110 и Срба за 11.271.

У 2002. је било 1.297.981 Македонаца, у 2021. било је 1.073.299 резидентних и 1.136.871 Македонаца са нерезидентима.

Албанаца је у 2002. било 509.083, а у 2021. је било 446.245 резидентних и 618.227 укупно.

Турака је 2002. било 70.961, а у 2021. присутних 70.961 а укупно 83.329.

Рома је било 53.879, 46.433 и 49.072, респективно.

Срба је било 35.939, 23.847 и 24.668.

Удео Македонаца у укупном броју становника смањен је са 64,2% у 2002. на 58,44%, али се додавањем нерезидената додатно смањује на 54,25%. Испаде да је удео Македонаца у С. Македонији сличан уделу Белаца у САД (око 56%).

Албанци су смањили удео са 25,2% у 2002. на 24,3% у 2021. али се њихов удео укључивањем нерезидената повећава на 29,5%.

Након Турака и Рома, Срби су пети по бројности и удео је смањен са 1,78% у 2002. на 1,3% у 2021. и додатно на 1,18% када се укључе нерезиденти.

Какве су се етничке промене догодиле по општинама између два удаљена пописа нека остану тајна, у погледу губитка етничке већине Македонаца или добитка са све нерезидентима Албанаца, овде нас интересује где су највише релативно смањили број Срби и где их још уопште има.

Број Срба је повећан у пет општина али је то повећање више црни хумор него битна реалност. Боговиње су удвостручиле број Срба тако што су сада пописане две жене док је 2002. ту живела једна особа чији пол из ове временске дистанце не би истраживали.

У Врапчишту је повећан број Срба за 50% тако што је пописано 6 особа а у 2002. их је било 4.

Сопиште има озбиљан раст за 53,1% и то са 32 на 49 и овде се вероватно ради о старачком исељавању из Скопља у викендице у овој општини.

Теарце је општина која се граничи са Штрпцем на КиМ и налази се између Тетова и Скопља па пораст броја Срба за 57,1%, са 14 на 22, је вероватно последица одласка из Скопља.

Три четвртине свих Срба у С. Македонији живело је у Скопљу, Куманову и Чучер-Сандову изетим заједно. У Скопљу је број Срба смањен за 33,7% што је готово идентично укупном смањењу Срба у С. Македонији (-33,6%), док је смањење у Куманову (-29,5%) и Чучер-Сандову (-20,4%) било релативно мање.

Општине у којима је у 2021. било више од 3% Срба биле су: Чучер-Сандово (21%), Старо Нагоричане (16,71%), Росоман (6,66%), Куманово (6,52%), Дојран (4,93%), Виландово (4,46%), Богданци (3,75%), Илинден (3,6%) и Демир Капија (3,44%).