Неке карактеристике становања у Европи 2019.

Евростат је објавио интерактивну публикацију: Становање у Европи – визуелизоване статистике (линк). Публикација се састоји из три дела и садржи мноштво упоредивих показатеља за чланице ЕУ, али и за друге европске земље са доступним подацима.

Овде смо изнели податке о уделу становника који живе у својим становнима, и о промени удела након 2013. од када постоје подаци за Србију.

Удео становника који живи у својим становима зависи од добровољних и присилних миграција, од разлике у трошковима становања у својим или изнајмљеним становима, од цене станова, њихове изградње и лакоће стамбеног задуживања. Србија је имала огроман прилив избеглица са Косова и Метохије, из Хрватске и Босне и Херцеговине, имала је добровољан прилив становника из Црне Горе и БиХ, има нето прилив становника у Београд и Нови Сад те је 16,7% становника Србије живело у туђим становима, што је 1.160 хиљада лица.

У односу на 2013. у 2019. је смањен процењени број становника Србије, без података за КиМ, за 219 хиљада, у томе оних који живе у својим становима за 24 хиљада и оних који изнајмљују станове за 194 хиљада.

Највећи удео становника који живе у властитим становима у Европи имају, преостали, становници Косова и Метохије. Осим што је ово последица протеривања Срба 1999. и касније то је и резултат највећег удела становништва које је живело у сеоским насељима.

Висок удео становништва у властитим становима је наслеђе социјализма јер је овај показатељ, у односу на Србију, већи у девет земаља Источне Европе, у: Румунији, Мађарској, Словачкој, Литванији, Црној Гори, Хрватској, С. Македонији, Пољској и Бугарској.

У Србији је, услед већег пада броја лица који живе у туђим становима од оних који живе у властитим, повећан удео становника у властитим становима за 2,2 процентна поена, од 2013. до 2019. Већи раст удела имала је само Мађарска, за 3 пп, а иза Србије је Црна Гора (1,9), али нема података за 2019.

У Србији је релативно једнако становништво подељено на оне који живе у велеградовима (34,6%), градовима и предграђима (27,4%) и сеоским срединама (37,7%. Удео становника које живи у становима у укупном код велеградова је у 2019. био 56,1%, у градовима и предграђима 25,5% и 1,9% у сеоским срединама.

Изненадио ме је податак, који сам извео сабирајући уделе становника који живе у кућама и становима у зависности од нивоа урбанизације (збир није 100 јер има и људи који живе на сплавовима у камп-приколицама…) да је чак седам чланица ЕУ (без података за БиХ, Црну Гору, Албанију и КиМ) које имају већи удео сеоског становништва од Србије, и то: Аустрија, Ирска, Пољска, Словачка, Румунија, Словенија и Литванија. Србија нема много већи удео руралног становништва од Хрватске, Летоније, Луксембурга, Чешке и Француске, које све имају удео већи од 35%.

Треба копати да би се дошло до нових сазнања.

Мада становници окупираног дела Србије имају највећи удео становника у Европи који живи у властитим некретнинама имају истовремено и највећих проблема у плаћању трошкова становања у које спадају стамбени кредити, закуп и месечни рачуни за струју, воду и друге услуге. Свака друга породица на Косову и Метохији не може уредно да плаћа месечне обавезе становања.

У Србији без КиМ тај удео је 27,5% (што је око 1,9 милиона становника), смањен је у односу на 2013. и мањи је него у: Бугарској, Црној Гори, Турској, С. Македонији и Грчкој. У Грчкој су проблем немогућности да плаћају рачуне решавали продајом вишка некретнина. Био је предлог у Србији пре 17 година да старачка домаћинства у Београду продају станове и купују куће у руралним и градским срединама али је он дочекан са згражавањем.

У Немачкој, на пример, имају најмањи удео станова у власништву (након Швајцарске), али и најмање тешкоће у плаћању обавеза становања, после Чешке и Луксембурга.

Има још интересантних показатеља о карактеристикама становања, по нивоу дохотка пре свих других (или број соба по становнику, где је просечан у ЕУ 1,6, а у Србији је једна соба и мање соба имају само у Црној Гори 0,9 и на КиМ 0,7), али овде ћемо стати.