Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Давног 9. септембра 2007. (према подацима АТП-а линк) Новак Ђоковић је изгубио у финалу америчког отвореног првенства од Роџера Федерера. Сећам се Роџерове изјаве како није толико брутално победио колико резултат од 3:0 сугерише (два сета је освојио у тај бреку). Тадашњи председник владе Војислав Коштуница изјавио је да народ у Србији слободно и некажњено закасни на посао у понедељак јер је већина становника прво гледала а затим и славила ово финале. У септембру 2007. индустријска производња у десезонираној серији смањена је за 1,9 процентних поена.
Успех Новака Ђоковића тада је значио национални заокрет, од општег поливања народа фекалијама, прања мозгова, појавио се неко ко симболизује читав народ и то чини на најбољи могући начин. Кошаркашка репрезентација је од светског првенства у 2002. била у паду и дуго смо чекали да се врати на друго место у свету, где наши кошаркаши објективно и припадају. Новак је од тада деловао као колективна вакцина од негативне информативне пропаганде у Србији усмерене против ње.
Садашњи успех Нолета на Вимблдону мотивисао ме је да проверим све његове титуле и финала грен слемова и понашање наше индустријске производње.
Успех Новака Ђоковића два пута се подударио са природним катастрофама у Србији: у фебруару 2012, када је освојио Аустралију привреди је била искључена струја, па је десезонирани индекс смањен за 11,8%, што је упоредиво само са хиперинфлацијом и други пут у мају 2014, када су биле поплаве играо је у финалу Ролан Гароса а затим је освојио Вимблдон. Тада је скренуо пажњу светској јавности да се у Србији догађа природна катастрофа а да у светским медијима не постоји вест о томе. Хвала му.
Од 24 грен слем финала (податке за овај јул имаћемо тек крајем августа) која је играо 13 пута је смањена индустријска производња у Србији, једном је била непромењена (јул 2011) а 10 пута је повећана. Значи нека снажна негативна веза не може да се успостави. Или би могла, али би захтевала додатно истраживање, на пример укључивање претходног месеца (да ли је била у порасту) и наредног (да ли је уследио опоравак, након ових 13 смањења).
Ђоковићева тениска ера (не рачунајући раније успехе, пре АО2007) траје 143 месеца, а за 141 имамо податке. У том периоду индустријска производња повећана је у 69 месеца, у 4 је била на истом нивоу, а у 68 је смањена. Значи, месеци његових финала мало претежу у негативном правцу, али не довољно јако да бисмо то сматрали статистички значајним.
Нема потребе спомињати колико нам је, у позитивном смислу, директно или индиректно, Новак Ђоковић тениском каријером утицао на значајан део живота који смо проживели.
П.С. Двојка на линији Новака Ђоковића означава титулу, а јединица финале. Месеци на икс оси су други податак, а први су године.
Било какво поређење политичара о економским успесима са Новаком Ђоковићем је непримерено, јер је од септембра 2007. до маја 2019. индустријска производња у Србији повећана само за 2,3%. Да су политичари имали успеха у економији сада би производња била за 60 до 70 процената изнад тадашњег нивоа.
Овако, можемо бити поносни на Новака и као на коридору ка Бања Луци, у Доњем Жабару, на сваком месту у Србији ставити натпис: Срби имају Светог Саву, Николу Теслу и Новака Ђоковића.
