Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
У катaстарском попису области Бранковића из 1455г наводи се велико дреничко село Горња Клина, са 85 кућа. Ту се наводе и следећи подаци из области земљорадње и сродних пољопривредних делатности. Принос од пшенице је износио 1200 лукана, од тога поседнички феудални доходак 150 лукана, принос од јечма, зоби и другог износио је 1.120 лукана, а од тога доходак 140 лукана. Доходак од врта износио је 640 акчи, а ушур од тога 40 акчи. Доходак од винограда износио је 1400 чаброва, а ушур од тога 140 чаброва. Доходак од кошница пчела износио је 240 акчи,, а принос од тога 30 акчи. Принос од 1 хаса млина износио је 6400 акчи, а доходак од тога феудалцу 800 акчи, док је принос од четири сезонска млина износио 480 акчи, од чега је феудални господар убирао 60 акчи. Од ресума на свиње принос је износио 480 акчи, од чега је феудални господар убирао 60 акчи. Из тога произилази да је село имало 960 грла свиња. (Drenica, Druga srpska Sveta Gora, T. Vukanović, Muzej u Prištini, 1998)
Из приложеног цитата произилази да је по једном сеоском домаћинству било по 11,3 свиња у просеку (960/85). У време пописа 2011 години, што је 556 година након цитираног пописа, у Србији, без КиМ, било је 954.020 сеоских домаћинстава. Истим односом свиња на домаћинство као и у 1455 години требало би да је пописом пољопривреде утврђено да у Србији (без отетог светог дела територије) има најмање 10.780.426 свиња (вепрова и прасића). Најмање, то јест минимално, уз претпоставку да се у 556 година није мењала продуктивност рада.
На жалост, према најновијој процени РЗС-а која се односи на 23.5.2015 године у Србији је било само 3.313 хиљада свиња (у томе 1.375 хиљада прасића до 20кг и још 647 хиљада свиња од 20 до 49 кг), што је само 3,5 свиња по домаћинству, а што је за 69% мање у односу на пре сада већ заокружених 560 година!
Увоз живих свиња из Хрватске, месних прерађевина из других земаља ЕУ, низ макроекономских политика, пад стандарда градског становништва (место меса једемо корење и цревца), немогућност да терамо свиње у Пешту и Беч, све је то, и много шта друго, утицало да се за више од две трећине обори овај индикатор продуктивности у пољопривредној производњи.
И уместо подстицања страних улагања, време је да се стимулишу српски сељаци, како би повећали сточни, а на првом месту свињски, фонд!
П.С. Када број свиња ставимо у однос са бројем чланова домаћинства, изгледа да се задржао исти број: по једно свињче по глави. Тако посматрано, продуктивност је остала иста као и пре 560 година. Али, од тада се умножило урбано становништво…